Tamo nigdi u prvi misec pisa san text pod naslovon “Sramota” kad san proša kroza Veli Varoš i vidija spomen ploču ča su je Velovarošani mekli za poginule borce koji su u Domovinski rat krenili iz Spliskoga Varoša u koji se više nikad nisu vratili.I to nima puno texta,a sve je rečeno:“OTIŠLI STE IZ VELOGA VAROŠA PROŠLI HRVATSKOM I POGINULI ZA NAŠU SLOBODU” (pa je onda napisano sedan imen poginuli)
i u dnu ploče opet text:“OVAJ SPOMEN NEKA VAM JE UMJESTO POVRATKA U VELI VAROŠ BOG VAM DAO MIR U ZEMLJI HRVATSKOJ – PUČANI VELOGA VAROŠA – SPLIT 1997.

Pa kad san bija na Srđu-brdo navr Dubrovnika isto san vidija spomen ploču poginuliman braniteljiman na kojoj piše:

Pa onda u Kanbelovcu, isto tako spomen ploča poginuliman braniteljiman koji su krenili u Domovinski rat iz toga mista:

Kad san ovo vidija nisan moga ne zapitat se,a zašto do sad u Sučurac spomen ploča o kojoj se govori ima okolo pet ipo,a biče i šest godin ni do dana danas u 2015 godini nije realizirana,a ka ča morete vidit ova ploča na Srđu je meknuta 1993. godine dokle je rat još traja u Spliskomen Varošu je meknuta 1997. godine,dvi godine posli Oluje,a u Kanbelovcu je spomen ploča stavljena 2000.godine.I da ja sad ovde ne pišen,jer bi počeja sve od početka nabrajat,a pojedinciman to baš i nebi bilo drago,onda ču kopy paste ono šta san pri par miseci o tomen pisa kad san sa Željanon Jurlinon učinija intervjujič prid izbore za Mjesni odbor di san ga pita da zašto se on opet gre kandidirat.

I ovako je to bilo:“Slušaj ti mene,još mi nisi reka razlog zašto si se opet kandidira za viječnika MO-a?
Prilomilo me je na zadnjemu sastanku MO-a kad san pita di je u Gradu zapelo sa spomenikon poginuliman braniteljiman iz našega mista,a to je priča koja traje okolo pet ipo godin i sramota je da cilo vrime ništo zapinje,a niko nezna objasnit šta,nego je cilo vrime sve u nekoj apstrakciji,a ja ka dragovoljac Domovinskoga rata ovi projekat kojega san pridložija,a MO Sučurca s prijedlogon krenija prema gradu jednostavno želin dovest do kraja jer je tužno da neko cilo vrime ništo šta niko ne more objasnit šta i ko pronalazi ka prepreku da petorica poginulih branitelja iz našega sela dobiju spomen obilježje koje kad s ljudiman uđen u priču puno nji ne zna svih ni nabrojit,a dali su ono šta jin je najvridnije,svoj život za slobodu Domovine. E i zato san se odlučija za još jednu golgotu od četiri godine.”

I na kraju moran dodat da mi je jedan put u priči Jurlin reka da oti spomenik ništa ne bi košta jer su ljudi voljni donirat šta triba,ali samo triba nač malo dobre volje i to sve izrealizirat,a ovde ni oko mista di če bit nema dogovora. ALI,ima bit da,ipak se kreče,a ja van sad ovde neču ništa govorit jer nebi bilo u redu da to čujete od mene,kad bude zrilo onda čemo mi opet malo popričat sa Željanon koji ovu priču cilo vrime vuče,neka mu svako malo trevi nika uzbrdica, diko i sa preponaman,ali on iako je teško i dalje vuče i …

P.S.Ovo gori ča piše je copy paste od onoga ča san več bija u prvi misec pisa (osin dodatka od ove dvi nove spomen ploče) jerbo od onega šta se govorilo u prvi misec samo se sad govori o drugoj lokaciji di bi to tribalo bit,a i dalje je ka i ča je prije bilo,a to je da šira javnost o tomen šta se točno u našemu selu po tomen pitanju čini i misli činit, nema pojma,ali zato uredno pojedini likovi šta ne participiciraju niti u seoskoj niti u graskoj vlasti o tomen na dugo i široko govoridu ča če i kako če oto bit?