Jutros su Sučuračka Udruga antifašisti i predstavnici Grada na spomen ploču pali borac u Sučurcu mekli vijence povodon sedandesete godišnjice oslobođenja Kaštili u II Svjeskome ratu. Malo se svita skupilo,a sičan se kad san u glazbu svira da je tot bilo svita koji su se tiskali u prve redove,a danas su u širokomen luku ovo misto zaobišli jerbo bit viđen ovde u sadašnje vrime nije baš popularno pa su se…

Ovo ča je danas u Splitu bilo nije nikad,a ko zna oče li se više ikad i ponovit. Umisto jučera jer je Ajduku zabranjeno igrat prid publikon,danas je Spliska Torcida na utaknici između Ajduka B i Primorca 1929 iz Stobreča proslavila svoj 64 rođendan.Sve je počelo skupljanjen Torcidaši ispod murve kraj starega Ajdukovoga placa da bi se uz bengalke, skandiranje,pivanje, dimne bonbe i topovske udare zaputili prema stadijonu na Poljud….

Danas okolo pet uri popodne zapadno od Lukova,predijal “Tihi Gaj” izbija je požar koji je neka je puvala bura spretnošču vatrogasac puno brzo ugašen. Zanimljivo da je to bilo u pet uri kad je več bija sumrak tako da po svemu sudeči to da je niko palija ono ča se reče korov je malo vjerojatno,a šta se točno dogodilo sigurno če se čut nakon pregleda požarišta koje če tribat cilu…

Ima par dan da kroza naše misto ozvanja tttttttt,tttttttt, ma ča je ovo pitadu se u selu,a kako češ drugačije saznat nego se zaputit prema tamo okle se oti zvuk čuje. I kako san se približava tome mistu vidija san puten jednoga gospodina kako brontula,a ča je,a oli smo počeli sami sa sebon govorit?da neka i ja gren kvragu,ajde pak,uvik san ja bidan i kad jesan i kad nisan kriv….

Bilo je to okolo osan ipo ujutro tamo na po puta između anbulante i Lučice. Kako oni ča san ga trevija govori, da jema bit da nije nikomen ništa,a kad san ga pita kako se to dogodilo jerbo po autan kako su ostale ne moreš ništa zaključit, onda mi je reka da je čuja samo dum,a kad je on doša vidija je ono šta sad i ja vidin.

E pa šta je tot čudno da se zalije trava?a ništa nije čudno,ma je čudno šta je to bilo jučera popodne (pet uri),a cilo jutro je kiša padala.

Prije godinu dan san pisa o tome da je oni znak kraj mosta ča prolazi priko jugovinilove štrike izija zub vrimena i da se na njemu uopče ne vidi dozvoljena tonaža koju most more izdržat tako da se more svatit da se tot more prolazit sa neograničenon težinon šta bi očito moglo bit opasno jer znak koji je tot bija nije zaludu stavljen. E i onda san čuja da čedu…

Ima več petnajestak dan da san ukaza na ovi propust koji je učinjen pri stavljanju znaka da je tot pješački prilaz,tako da iz daljine znak nije uočljiv zbog krošnje od bora,nego tek kad se dođe do njega. Sve skupa oti znak stoji na tome mistu ima okolo trideset i pet dan,a da niko nije reagira,a tribalo bi, jer je to pješački prilaz priko kojega dnevno prođe na stotinu dice tako…