Na potezu od kantuna vrtiča,pa sve tamo do zgrade od opčine,neznan koliko je to u metriman,ali je nigdi okolo sedandeset i pet korakov razmak između dvi šentade. A di su završile te tri četiri šentade ča falidu na šetnici prema Sokolani?

U dužini od jednu pedesetak metri su plivale nike masne fleke,a potpuni doživljaj su upriličila govna,koja su se na več poznatiman mistiman veselo ulivala u more.

To šta ja znan o tomen šta bi tote kad se uredi tribalo bit neču pisat,a razlog je kad san to nikidan iša slikat ča mi je jedan odozgara sa krova vika “Slušaj čuto,nemoj da mi se slučajno na fejsu ili timan sranjiman na koje to stavljaš bude vidit faca,pa češ onda vidit…jesi razumija…” Razumija govorin mu ja. Pa onda kad san iša slikat sa tribini od rukometnoga ovi se…

Još tamo od sredine trečega miseca kad san doli u Kaštila vozija biciklu u Staromen san vidija ovi rascjep u betonskoj šetnici ča se protiže uz more i ča je najgore od svega,opet nikidan i dalje stoji ti isti rascjep. Znači cilu ovu sezonu turisti su zapinjali za ovi ovde dijal betona koji je utonija,a ča se ono reče,bar za prvu ruku,sa najviše tri karijole materijala ota skalina se sa…

Jema več puno daan da je ovi semafor navr škole osta bez cakla od crvenoga svitla.

A kad če to sve dovest u red? A kad če posadit novo zelenilo?A ča nisu odma posijali novu travu,da lipo krene dokle je teplo?Ča mislidu da je dovoljno kako su mekli spomenik? Pitanja su ča se svaki dan tote spominjedu,šta se usput dobaci neču,znate kako to več ide,samo bi bilo bip,bipov.A onda san pita,ajde ko če od vas stat da ga slikan kako upire prston u pod,neče niko,ma baš…

Nakon ča je prošlo i petnajestak daan da je u Starčevićevoj okinilo borovinu i u ovi petak tek poslalo čovika da ostatke pokupi,sve je ostalo samo na tomen? Ostaci su pokupljeni,pometeni i ostavljeni na jarpi,sriča da je falivena prognoza pa neče bura punit i to okolo opet raznit.