Oliver je pokaza svima onima ča mislidu da su ništo, kako je veličina čovika, ma kolika zvijezda bija u tomen da ostaneš uvik oni „mali“,a Split je sa onin ispračajen jučera pokaza koliko se to cijeni. Jedna ženica,biče jema okolo devedeset godin, stoji tamo kraj Svetoga Frane uza željeznu ogradu,zvizdan tuče,tamo sa suprotne bande nikoj ženi u biloj vešti,je došlo slabo tako da je u tu bilu veštu sela na…

Na staromen placu od Ajduka u nediju je bija zanji dan četverodnevne izložbe od pasi,jubilarne, jedanajeste po redu, na koju su došli natjecatelji iz cilega svita, sve skupa biče i okolo dvista pasmin od koji jema i oni egzotični ča ji u nas ne morete baš svakodnevno vidit. A koji je to samo biznis okolo pasi moglo se vidit po dudan,pelenan, šuškalican,ogradican, koliciman,hodalican,hranilican,krevetičiman,dekican,lancuničiman,lakoviman za dlaku,nokte… koje pasi koristidu.

Ono kako je nikidan u Splitu bija doček za dijal srebreni reprezentativac,svako vuče na svoju stranu,ovi jedni kako je Ivaniševiću bilo puuuno više svita i brodic nego nikidan nogometašiman,a ovi drugi govoridu obratno,a sad komen je bilo više najbolje če pokazat slike,evo na i od jednoga i od drugoga događaja pa računajte. Ivanišević: Igrači:

Nakon ča je završila utaknica o finala između Hrvaske i Francuzi u Splitu je bila malo čudna atmosvera,ka niki muk,naravno,svi smo mislili da čemo osvojit zlato i tribalo je određenoga vrimena da ljudiman prođe kroz glavu,ej,pa mi jemamo srebro,mi smo Viceprvaci,a onda najedan put ka da je sve poludilo,pa je ono slavlje posli dobivene polufinalne utaknice bila kalumela u odnosu ča se sad događalo,naravno,opet se na raskršču kraj Stare slobodne…

Mogu ja sad ovde do sutra pisat,ali nikakvin besidan ni slikan se ne more pridočit šta je to sinoč u Splitu nakon utakmice bilo,u svoji pedeset i četiri godine ništa slično nisan doživija,a bome,kako su govrili oni stariji ča su se tote sinoč našli,ni oni ne pantidu ovakvu ludnicu,ovo ča vidite na slikan je doli kraj stare Slobodne-raskršče kraj pazara,e to je bija cirkus,aute sa svi stran,niko nigdi ne more,rijeke…

Evo na,niko je jedva čeka da sve prođe,a jema i oni ča bi volili da se ovakvi događaji bar tri, četiri puta godišnje dogodidu. Ma ko bi nama udovoljija,podiljeni ka i uvik. Nikidan doli na dnu “Mramontove” karadu se muž i žena,ona če, ajme ma vidi ove sodome i gomore,a muž če a di?ma ča di,vidi, kako šetadu goli ovi stranci?,a ja ne vidin nikoga gologa,nego u kostimiman,a tebi je…

A bija je ponediljak i finale Vinbledona kojega je osvojija Goran Ivaniševič. I nima koja svjeska televizija i novina to nije prinila,a oni koji vanka imadu koga svoga na kučne adrese dobivali su razne isječke iz novin o tome događaju ka ča če te moč vidit dva iz Čikago Tribuna,a isto tako jeman i par slik kako je to izgledalo u Splitu koji je Ivaniševiču napravija spektakularni doček di se…

Sve je bilo u redu,nije bilo dovikivanja,itanja,policija je odradila vrhunski posal,bez neke velike blokade grada,ča oče reč da su se ljudi u odnosu na prošli par godin mogli normalno kretat gradon,nije bilo helikopteri,a policija je vodila računa da bude šta manje upadljiva,tako da se dobija dojam da ji je bilo okolo pedesetak,ali to je naravno, bilo samo prividno.I na kraju ča reč? Eto,sve je dobro prošlo,pa nečemo, bar ča se…

Ovo Plavo stablo je povodom osandesete godišnjice rođenja i pete godišnjice smrti u Splitu bilo postavljeno 2011. godine, tamo sa južne strane od stare opčine,blizu Lipovčeva ateljea,a koje je jema dvi godine maknuto zbog početka izgradnje trgovačkoga centra,da bi se pojavilo u Zagrebu,kod Klovičevi dvori,za da bi nestalo i opet vratilo u Split i rastavljeno na jednomen parkiralištu na Pujankan čekalo di če ga opet “posadit”. I eto,misto je pronađeno,meklo…