Petak je dva ipo popodne,nigdi je okolo trideset i šest stupnjev,a koliko je na zvizdanu,sam Bog zna,ni cvrčiman se ne da pivat,kolika je sparina,a ja se vozin put Splita,jerbo da igrači od Ajduka dolazidu okolo tri na stadijon,a pa dokle se vozin ne moreš izbječ samopreispitivanje,ma čekaj malo,a ča tebi oto triba,dočedu oni i bez tebe če ji se dočekat,a kad ču poč,ustvari več gren,evo me u gradu i dokle tražin di ču meknit auto,opet misli po glavi,a moga si sad lipo doma bit i ubit oko,oli poč se kupalo,banbalo,a ne,ja se sad po ovoj vručini,vozikan ulicaman Splita i beštiman,kad nakon koji petnajestak minuti,eto misto,bome i to u ladu,e a sad još samo koji kilometar ipo-dva nanoge,mi triba za do stadijona doč,a neš ti,ča je to,na ovi zvizdan,a naravno i strijač san od priše zaboravija vazest,kako če me sunce opizdit,ali nema veze,sve za našega Ajduka,pa da me sad diko i u fošu nađedu…

Gren ja po zvizdanu,gren,vatan di ko mogu bokun lada,ali ka za dišpet,di san ko krenija,lada nigdi,sriča da jema savure u zraku,pa ka recimo da ne tuče direktno,ali me zato znoj raženta bar tri četiri puta,pa je opet bilo ono,a ča meni ovo triba…I eto me odisprid stadijona,svi ništo užurbano gredu,jerbo se bliži vrime kad čedu doč,a po mojoj računici,je su oni rekli,da če bit u tri,ali pošto avion sliječe u dva ipo,pri tri i dvadeset neče sigurno,e i kad san doša isprid klubski prostorij,jema san ča i vidit,“jema ji još,nisan jedini“ i to koliko…

I čekamo mi čekamo,svak je naša svoj komadič lada,dokle oni ča očedu bit u prviman redoviman se lipo sunčadu,a kad su igrači napokon došli,upalilo je sve ča je moglo gorit,a bome,bilo je i lipoga bumbizavanja od topovski udari,deremo se mi,urladu i oni,sve je u dimu,tako da niko vrime,niti su oni vidili nas,niti mi nji,ali nima veze,najvažnije da smo mi došli i zajedno s njiman proslavili ulazak u Konferecijsku ligu i igru u Evropi koju smo dočekali nakon duuugi šesnajst godin…;ali ne mogu nikako prižalit ča na Poljud nije doša i mali Pukštas,kojega je klub proda,a koji je sa svojin zanjin golon za momčad Hajduka omogučija ulazak u Evropu.

Zanimljiva je ova doli slika kako su se svi zabili u krošnju od drveta,glave jin se nisu vidile,samo bokun tila i noge,biče i stabla rekla,a ča je,sad van vridimo,a kidate nas na svakomen kantunu…