Nije lako o bilo čemu pisat i bit objektivan,samin tin šta je čovik jedno čudno stvorenje koje je osvetoljubivo pa ma kako se svako od nas trudija sebe prikazat da to nije tako. Od mali noog čuja san razne priče o popiman ča su dolazili i odlazili iz našega mista i uvik je bilo oni ča bi ga,a da se nije još ono ča se reče deboto ni steplija tili prominit i znadu se u selu i familije koje bi odile kod nadbiskupi za da maknedu popa koji jin ne odgovara.Ko bi kome udovoljija,sto ljudi sto čudi,stara je izreka.A puno nas isto tako iz pričanji zna i za don Jeru koji je bija kako se govori najomiljeniji Sučurački pop za kojega Sučurani i dan danas plačadu mise i kad mu je došlo vrime od smjene nima ko kod nadbiskupa nije iša urgirat da ga se ostavi tako da se čak spominjedu i određeni komunisti iz onoga vrimena koji su po noči da se nezna išli u nadbiskupa na razgovor da se don Jere ostavi,ali zna se kako to ide,posal in je taki da kad dođe uredba oni je bez pogovorno izvršajedu pa ma kako i kome to bilo teško. Bilo kako bilo eto i don Emanuel nakon šest godin mora je ič ča,e sad moga bi ja o njemu govorit i ovo i ono,a čujen i po selu one koji su ga dosad falili da sad baš i ne govoridu tako lipo, ma se odma sitin one: “Ko sam ja da ti sudim”,a i sam Don Emanuel je to lipo reka citiran-” Za svaki grijeh kojem sam ja kao župnik pridonio, iskreno molim oproštenje od Boga i od svih Vas župljana, a svima Vama od srca opraštam i prepuštam Božjem milosrđu!”
Jer ako čemo se “igrat”krščanstva,jerbo vidin da to niki stvarno svačadu ka igru onda moramo jedni drugiman i praštat inače od te “igre” nima ništa. Odma da riješimo ovo (igrat). Dogodilo se u naše misto to da od kako je Don Emanuel objavija da gre ča iz nediju u nediju na misan je bilo sve manje i manje oti “igrači”,čak je i na jednu od devetnic za Veliku Gospu don Emanuel reka da od kako je doša u naše misto nije bilo vako prazni stolic. E sad, po selu po običaju padadu pecete sa svi stran,ka ča čedu se sad “oti” više dokaživat kad pop gre ča,moradu se sad pripremat za novoga popa i njemu se ono če se reče prižentat.A ovi jedan je reka da ga je uvik zanimalo kako se to oni ča se uvik očedu svugdi u prvi plan gurat pristavidu novomen popu koji dođe i kad se ono približi popu kako onda prikažedu onoga koji mu u selu ne paše ili onoga koji nije baš u crikvi redovit? A šta je don Emanulel reka za te distancirane vjernike citat-“Također, uvijek sam naglašavao da su i distancirani krščani dio župne zajednice. Hvala i Vama i neka Vas Bog i Gospa na Hladi privuku bliže k sebi.” ali,ovomen gori ča san ga spomenija da mu nike stvari nisu jasne se pari ka da nije to baš tako bilo i u stvarnosti. Ma dobro je,ka ča san več gori na početku napisa ko to more kome sudit ili ko je to od nas bez griji pa se more itnit stinon,a na kraju svega Sučurani su se opet pokazali i u velikomen broju na sve tri mise ispratili don Emanuela iz naše župe i napravili veliki oproštajni domjenak.Dirljivo je to sve skupa bilo,brisale su se suze na sve strane,a ova jedna mala kad je misa završila sama je ostala sidit u klupi plačuči za Emanuelon,a scena je bila tako dirljiva da bi i stina, ona najtvrđa,da je bila tot, suzu pustila.

Puno nji je mislilo sad če “on”, tj.ja “udrit” po popu sad kad gre ča . Neču. Ja san mu svoje reka,reka san mu onda kad san triba i to javno,a oni ča su mu se u to vrime prižentavali danas govoridu o njemu i vako i nako. Samo ču reč da bi drugi put oni ča sastavlja ono ča niko govori triba malo baratat činjenican za da bi moga oti govor napisat, jerbo to slušadu svi. Govorin o oproštajnomen govoru kojega je govorija mali u mornarskoj maji.(rič je o običajiman)

Ovo je zanja osoba u naše selo kojega je don Emanuel pričestija: