Cilo jutro Sučurani su gledali put neba,a ono se nečkalo oče kiša neče kiša,ma bila ne bila Sveti je Jure lipo lunbrelu u ruke i ajde. Tako i ona moja mala,taman da čemo se uputit kad eto se uvatilo rosikat i sad ja njon govorin da neka ostane lipo doma jerbo da če se gori cila smočit,ne,ona gre sa menon gori i gotova priča. A dobro. I cilo vrime kiša je pomalo paduckala,diko bi lakicu fermala,ali se nije pridavala,bila je uporna,ali naš svit koji na Juri tradicionalno stoji na vazdan ne more ništa iznenadit. Lipo su se obukli u cerade,digli šatore pa sad neka ona pada koliko oče.Inače ko nezna Sveti je Jure zaštitnik našega sela Sučurca i svaku godinu se obilježava na način kako ko od nas smatra da ga triba obilježit,a ne onako kako bi ko tija ili nametnija onomen drugomen kako bi ga triba obilježit ili štovat. Tako je to oduvik u nas bilo,a kako vidin po mladiman naraštajiman koji dolazidu tako če bit i u buduče jerbo su na Svetoga Juru odili i oni koji su mrzili crkvu,(danas su glavni u njoj), jer na Svetoga Juru se odilo i onda kad je crkvica bila cila ruševna,na Svetoga Juru se odilo i onda kad je “niko”sliku Sv.Jure šta sad ponosno stoji restaurirana meka u kantun poklopljenu vričama cimenta koju su “oslobodili” entuzijasti koji su od crkvice i okoliša napravili ovo kakva je ona danas i između sebe skupili pineze za restauraciju slike.A oni koji su sidili na rivi i ogovarali one šta su ovo svetište doveli do današnjega izgleda isto tako su danas glavni.
Reče koko da se svake godine ponavljan i da nije na današnji dan prilika za o otin stvarima govorit. Je, nije,ALI nek se ne zaboravi,jerbo se danas pokušajedu nametnit nike nove istine!