To je postala ka epidemija,pa tako ima oni šta znadu po cilo lito na određeniman,oniman takozvaniman divljiman plažan,ka i na oniman gradskiman,dokle su u nas na litovanju,pa ma koliko to trajalo,držat šugamane,deke… koje pritisnedu stinjan da ji slučajno vitar nebi odnija,pa su se ovi zanji godin određene destinacije odlučile borit na način da su krenili sa masovnin uklanjanjen svega šta na plažama po noči i raniman jutarnjiman uran nađedu,a ako…

Pa se počmeš pitat,ma čekaj malo,za ovega san čuja jema možda tridesetak ili onega drugoga zanji petnajestak godin,za trečega…,pa kako su onda na jedan put tako ostarili? Ali san zato nikidan naletija na “since”koji me oduševija: