Evoga na,a ka da je nikidan oto bilo,a prošlo je več godina daan i evo,opet prva subota u dvanajestomen misecu koja je rezervirana za Dane otvoreni vraat od Pelješki podrumi, pa je bilo red poč malo obač ča se to nudi novoga o vinski proizvodi,a i pogledat koji novonapravljeni podrum u koje se ulaže puno vrimena,ljubavi i truda jerbo ji jema kad u nji uđeš da ti je toliko lipo da odo tamo nebi ni izlazija.
Sad če reč koko,a jesi ga se nabunbija,A? A ja bi se triba poč opravdavat kako u životu nisan alkohol ni okusija, e i sad morete zamislit mene na otima feštan di se vino toči u potociman,za obid ji vinski gulaš,a za malo se osladit vazmete prženu omendulu koja ima okus,a po čemu, nego po vinu (to mi je rekla mala kad je provala).

Ma nije mi bilo baš grubo. U svakomen o podrumi koje smo obašli domačin je bija velikodušan i ka da su se natjecali ko če nas bolje počastit i to sa čin,nego sa Dalmatinskin delicijan i naravno,vinon.A ja, kad bi ožednija kupija lipo u dučan kokakolu,pa su mi se rugali,a vidi ga doša je na vinske ceste,a pije kokakolu,e ali,nakon par obađeni podrumi puno nji se maši, upravo za kokakolu.

Sve je počelo u Stonskome kulturnomen centru di je bilo svečano otvaranje,jerbo je vanka bila kiša,nakon čega smo išli dalje u obilaske,ovi put nije ka dosad iz Kaštili bilo organizirani autobusi,ali zato nije falilo Sučurani,je da nas nije bilo ka prošli godin,ma je nas sedmero to junački odradilo. E,a nakon obilaska par podrumi, obid je po običaju bija u opčini Janjina di se dilija vinski gulaš,a i tote je naravno,bilo vina u potociman i to vinari iz Trstenika i domači vinari iz Janjine.

Iza toga smo obašli još nikoliko podrumi,pa smo onda svratili do vinarije Miličić koja gori na katu jema lipi restorančič sa dva kamina,a isto tako prvi put ove godine mogli smo povirit i u novoizgrađeni podrum,ispod zemlje koji još uvik nije gotov,ali ovo ča se sad more vidit je obečavajuče da če to bit ništo vrhunsko,a i kako mogu vidit ovi jedan nedovršeni dijal moga bi bit u vidu pečine,jer je ostavljen prirodni kamen oko kojega triba puno rada i strpljenja za da bi se to moglo učinit onako kako triba,a isto tako je i doli smišten jedan veeeliki kamin.

I na kraju,svake godine ka šlag na kraju svi oni ča su došli obač vinske ceste,pa čak san vidija i nike vinare iz pojedini podrumi ča smo ji obašli, završidu u vinariju Matuško kojoj je podrum u pravomen smislu podrum,doli ispod zemlje,a ič ga objasnit kako izgleda mogu samo ponovit ono ča san več lani o tomen pisa,jer ga ja sad ovde mogu jednu deset dan opisivat i slikan provat približit,ali najjednostavnije ga je opisat na način da je oto ništo ča tribate vidit, jerbo je jednostavno ništo šta ostavlja bez daha.

Oto podruma pari ka labirint.
I kad mislite da ste došli do kraja onda van koko reče,a jesi li vidija ovo,jesi li vidija ono,a di je to? a eno namo,ne tamo,ne izad mene,ček malo,e neznan ni ja sad kako bi do tamo opet doša,a ambijenat je tako decentno uređen da se mora priznat kako je sve na svomen mistu,možda bi po mome ukusu onu makinju o polivanja triba turnit jednu desetak centimetri u livo nego di je sad,ali eto priču priko toga i reč da je oto podruma kad dođete u Potomje nešto šta triba poč vidit.
A vlasnik se,naravno,ka i uvik, potrudija za dobru zabavu tako da je doli svira niki bend,uz nezaobilazne dalmatinske delicije i naravno,pogađate vino…

Tako je to na Pelješkiman vinskiman cestan u prvoj suboti u dvanajestomen misecu da se i oni ča ne pijedu alkohol navučedu,tako da mi je ovo več peta godina da san ovde,a moglo se čut i od naši Sučurani ča su prvi put ove godine došli,da če jin ovo u kalendaru bit debelo zaokruženo i napisano, pod obavezno ič.

Ekipa sa zidiča 😀