Sinoč je na Igrišču otvoreno ovogodišnje Kaštelansko kulturno lito,a ovu godinu je to bilo uz klapu Rišpet,koju je nakon par otpivani pisam omela kiša pa je koncerat tribalo prikinit,a publika se razbižala,ali nakon koji dvadesetak minuti nebo se smilovalo,koncerat je nastavljen i traja do jednu jedanajst i dvadeset,s tin da se zanji dvadeset minuti opet odvija uz kišne kapi koje su pomalo,ali sigurno sipile i natapale,a publika i izvođači se nisu dali,uživalo se pivalo i kisnilo,a ja san bija jedan od oni koji su jemali sriče da od pet lunbrel koje su se otvorile i ja buden ispod jedne,naravno,ona moja je u onoj svojoj borši napokon jemala i ništo pametno,uvik se pitan ča sa sebon vučedu one boršetine i uvik tražidu ništo po njima i naravno,ne moredu nač,pa onda bude brontulanja i iskričanje sadržaja,za da bi našli ono ča tražidu…

I na kraju,lipo je to ča se na ovakviman događanjiman vodi računa o razmaciman između stolic,postavlja ograda kojoj se regulira broj ljudi,ali di san ko bija,problem je vanka ti ograd,ljudi su naravno,načičkani jedno do drugoga…

I na kraju za žuntu bi još doda: NA SOKOLANU JOŠ NISTE MEKLI PRIOBUČIVALICUU!