Iako je tamo okolo sedan ipo parilo ka da če nebo na zemlju se kalat,jerbo se uvatilo lipo lanpat i grmit,skupili se niki čudni oblaci,koji se vrlo ritko viđadu…,ipak je sve lišo prošlo i fešta je mogla počet,o tomen kako je bilo,nečemo,to je več stvar percepcije,subjektivnosti ili ti ga kako če ko objasnit,ča bi rekli stari ljudi,sto ljudi,sto čudi,ko bi svakome od nas udovoljija…
Spize nije falilo,bilo je i crnega rižota i srdel sa gradel,pa onda čovapčiči,”teplega pasa”…,moglo se i zabalat,pa je bilo i lutrije,a na kraju se sve to lipo začinilo sa vatrometon,eto,tako je to bilo na dvadesetidevetoj po redi,fešti o veterani,Jadrana.