Od kako smo ušli u devedesete godine Osmi marta se nije smija spominjat,jerbo bi oti koji bi ga spomenija od dežurni “etiketirki” odma dobija naravno,etiketu-komunjara,a naravno,odma se vidija kapacitet ajkjua (IQ)ote određene osobe,ali zar je to njega bilo briga,on bi svoje odradija i za to bija nagrađen…,ali sad nečemo oba tome,šta nas je “demokracija” vratila i nikoliko desetak godin unazad,a tribalo je bit obratno,nego čemo oba tomen kako su napokon i 8 marča i Prvi Maja ili ono kad mi je mali bija mali,Dida Mraza si mora sa povečalon iskat za da ga dite more uživo vidit i š njin se slikat…,datumi koji više nisu na crniman listan,čak se oti koji su deboto pa zabranili obilježavanje i spominjanje isti,sad “posipljedu pepeliman”,ma zaludu,ne postoji toliko luga koliko bi jin za to tribalo,a ča mislidu da su ljudi baš tolike bene koliko bi oni tili da jesu i kako nan očedu reč,oni nisu oni od prije,več niki drugi…,aha.

Ma zanimljivo,(8 marča,Prvi Maja Dida mraz…)komunistički datumi i osobe,a sve je to krenilo sa zapada od kojega smo prigrlili razne pizdarije (Valentinovo,noči od vištic,stidljivo Svetoga Patrika…),ali ovo gorispomenuto,je bila zabranjena tema…
Tako se sinoč u Splitu moglo čut kako jema dvadeset godin da su se žene Splita na Rivi usudile dilit letke i pozivat na slavljenje 8 Marča,međunarodnoga Dana žena i evo kako onda,tako i danas,neka smo pri kraju prve četvrtine dvadeset i prvoga stolječa,ne prestaje borba žena na ravnopravnost,borba protiv nasilja nad ženama u svim obliciman,pa se sinoč moga čut broj ubivenih,istučenih,maltretiranih…da se poveča broj sigurnih kuča…
Moglo se čut kako su žene svakodnevno izložene raznima nasiljima na radnomen mistu,ulici,kroz sustav koji bi jin triba pružit adekvatnu pomoč i zaštitu,a zlostavlja ih se dugotrajnima postupciman…
Ali najbolje da pogledate natpise koje su žene,a i muškarci,sinoč nosili ulicama Splita