U ovu subotu na puniman Gripaman Željko Bebek je koncerton proslavija 50-tu godišnjicu svoje pivačke karijere,koja je počela tamo davne sedandeset i četvrte godine,a kako onda,tako i danas Bebek žari i pali di ko dođe,a tako je bilo i na Gripaman,od prvoga takta pisme Il me ženi,il tamburu kupi,publika je cilo vrime skupa s njin pivala,a prijatelji koji su zbog koncerta došli iz Maribora,fanovi Bebeka,su nan rekli kako je ovo u Splitu dosad najbolji štimung kojega je publika napravila i bili su cili ushičeni.
Pa smo tako skupa s njiman bili tik uza pozornicu,ali naravno,morali smo jemat vidljivi sinjal na ruci u vidu crvene trake,a pošto ja uvik beren nike detalje,bilo mi je baš zanimljivo vidit kako sve to iza pozornice funkcionira,za da bi se na samoj pozornici sve odvijalo kako je zamišljeno,pari ka mala fabrika,zna se u svakomen momentu di je kome misto,pa tako jemate onoga koji vodi računa o gitaraman,zna se na koju pismu koja od nji mora bit spremna,ako pukne žica,on je tote i odma je minja,pa onda štima,zašteka koji mikrofon,rikne koji kabel ili možda crkne Maršal,sve se to učas i neprimjetno rješava,…oni iz mirnovca su tote za one plamene jezike i vatrene vodopade,a posebna priprema je bila za ispaljivanje oni trak u boji,a i vatrogasci su cilo vrime bili atento,zbog oni plameni baklji, koje kad se ispalidu,dignedu tenperaturu za jednu desetak stupnjev,zaštitari sve budno pratidu,a kad je završija koncerat i Bebek se približija publici,bilo ji je desetak okolo njega,a za prolazit tamo izad bek stejđa,pa do sale di je posli koncerta bija after parti,svako malo smo morali zavrčat rukave i mavat sa rukan,da vididu ono crvene trake ča smo je morali okolo ruke zamotat…