Pazi vamo,na ono texta ča san pisa o NNNI dogodilo se da je text cili deškvartan,isto ka da su “mračne sile”uplele svoje prste,pa text nema veze ni sa stilon kojin ja pišen,ni sa logikon teksta kojega pišen it.itd. i iako san pokušava ispravljat,opet se isto ili na drugi način događa,pa ču ja ovde sad na ovo misto kopi pastirat text iz worda,onakvoga kakvi je on u stvari: PS,šta neznači da…

Odma na početku,tekst je dug,tako da se oni,kome se ne čita odma more okrenit i poč ča. 😀 Jeli takozvana doktrina onega famoznog NNNI valjala,oli nije valjala,bilo je kako je bilo,ma je oni veliki požar u Splitu 2017. godine,ai ovi nikidan u Vodičanu pokazao da se u vrijeme katastrofe jednostavno, široke mase moradu uključit,a jerbo su to uglavnom neobučeni ljudi,sa nikakvom opremom,zbog toga ne bude žrtav. Naravno,posli svakoga velikoga požara…

Ovo kako u selo dolazi nova bista ne prestaje se sa pričaman,niko nije protiv nikoga tamo šta je zaslužan da mu se mekne bista oli spomenik,ali ne mora to bit nasrid rive i ne moraju se ljudi micat ča sa rive,za da bi ustupili misto bistaman,evo u nas je niko zacrta da se maknedu šentade i smanji prostor za žive za da bi biste tote mogli stavit. Pa pogledajte malo…

Lipo,vrlo jednostavno,ne triba izmišljat teplu vodu,samo prepisat ono šta drugi činidu. Puno nji jema problema sa vrapciman,pa ono verdure šta na balkoniman posijedu u pitare bude potaracano,kosoviman koji najranije ujutro kljucadu po stakliman,goluboviman koji sve pokakidu,babujačan i razniman ostalin tičiman,e a sad ču van ja reč kako oti problem riješit,lipo nabavite jednoga veeelikoga plastičnoga tiča-vranu i meknete je na ogradu od balkona i takvi problemi više nečete imat. Sad če…

A znate li da su napokon,nakon četrnajst miseci,a rekli su da če jin tribat dvanajst,napravili ono rekonstrukcije ceste od potoka kraj švori do anbulante. Reče koko ma vidi friške vijesti,a taman je subotu pri Dana Državnosti bilo gotovo. A ča se mene tiče oto dijonice još nije gotovo. A biče gotovo tek onda kad doli na cestu di se spaja put Kroz Blata nacrtadu zebru,a dosad san muča jerbo mi…

Danas je četvrtiman razredima Sridnje škole zadnji dan nastave,popularno nazvan Norijada,dan kad su svi u nikiman majicaman sa natpisiman,dan kad se momci i cure veselidu,svaka grupa jema svoj zvučnik iz kojega trešti muzika,a ovi dokle su prolazili Spliskon rivon ka slučajno jin je baš u tomen momentu krenila ona Torcidina pisma-“Zbog jedne ljubavi” koja se orila iz grli ove mladosti,naravno,uz nezaobilaznu bengalku…

Nima ko nije o ovomen prizivu savjesti ništo reka,pa šta sad i ja nebi,a svako objašnjaje onako kako mu odgovara,pa onda sve zakonpliciradu. Evo,ja ču odma u samomen početku odma to pojednostavnit. Je li neko ko je za to tuka fakultete i u opisu radnoga mista mu je činit abortuse,prekide trudnoče…to zbog takozvanoga priziva savjesti ne želi učinit,nema problema,imaš priziv savjesti,to ne moreš više radit u najboljemu slučaju dobiješ prominu…

Ovo je ono za rubriku “Vjerovali ili ne”,da nije žalosno bilo bi komično,ali pošto se radi o cesti,a cesta u nas godišnje odnosi puno životi,ovo šta su napravili na cesti kad se gre prema Imoskome je vrlo opasno. A napravili su odvojak sa ceste prema desnoj bandi označeno onako po pe-esu,vodoravnon i okomiton signalizacijon,ali je problem šta ti odvojak za sada vodi put nigdi,točnije u zid od stinj,pri niki dan…

Jema ji na miljarde: