Naravno,to se nije dogodilo isti dan,Zoran Milanović je Split obaša u subotu,dok je Kolinda Grabar Kitarović to učinila u nedilju. A ja dokle san to u nedilju slikava,kraj mene su bili nika tri starija čovika i onda počinje priča,ma vidi,jučera on,danas ona,ajme ča nas volidu,je,je doda je drugi,nima ča nečedu obečat za da ji zaokružimo,a ovi če treči,kako ga ovi posjeti,Zoran jučera,Kolinda danas, podsječa na ono vrime kad smo bili…

Po cilomen gradu je bilo šušura,ispod ure su se več tradicionalno skupili glasovi iz različiti klap i bacili pismu,po kaletan je bilo veselo uz muziku u živo,na pozornicu ča je na sredini Rive izmjenjivali su se razni izvođači,a armonike,kontrabasi,trube,gitare… su bili glavni istrumenti koji su garantirali dobar provod,a u popodnevnin uran sad več tradicionalno na Šilveštrovo na spliskoj Pjaci bude totalna ludnica,toliko bude svita da se za doč na drugi…

Utorak uvečer je,spremija san kokice,pičence,sve san smistija na dohvat ( e nisan vrčinu) i nestrpljivo čeka kad če počet sučeljavanje jedanaestoro presjednički kandidati,je mi ka nije drago da če ji bit svi jedanajst,bilo bi ka bolje da ji je samo nji par,izgledalo bi to onda nikako žustrije,napetije,žešče,bilo bi karanja…,ali opet sa druge bande dobro je da svi jemadu isti tretman,jer jema oni ča nimadu puno pinez pa se nisu uspili…

Dokle se lani tribalo dobro zagledat di je,ove godine se puno lipo iz daljine vidi. Božično selo u Docu Gornjemu jema skoro pa duplo više lanpic nego lani. A ovako to izgleda snimljeno sa par kilometri udaljenosti: A tribat če poč vidit i kako to iz bliza izgleda.

Evoga na,a ka da je nikidan oto bilo,a prošlo je več godina daan i evo,opet prva subota u dvanajestomen misecu koja je rezervirana za Dane otvoreni vraat od Pelješki podrumi, pa je bilo red poč malo obač ča se to nudi novoga o vinski proizvodi,a i pogledat koji novonapravljeni podrum u koje se ulaže puno vrimena,ljubavi i truda jerbo ji jema kad u nji uđeš da ti je toliko lipo…

Kako ferata gre od ponediljka 04.11. iz Staroga i iz Splita. (klikni na tabelu pa če se povečat)

A ča moreš pametno još napisat o oniman događajiman ča se periodično ponavljadu svake godine? Ništa.. Je nan ova zapadnjačka “kultura” od kraja osandeseti na ovamo prosvitljenje učinila. Ma zamisli ti blagodati,do onda smo samo sa onoliko pinez koliko smo u žepu jemali, mogli raspolagat,a onda smo se najedan put priporodili i uz pomoč ono bokun plastične kartice moga koliko si ko tija bez pinez kupovat,tribalo je dosta vrimena dokle…

A to je bila utrka in memoriam Ivica Radeljić koja se trčala doli od rive,pa gori do svetoga Luke koju su istrčali seniori,a dužina staze je osan kilometri koju je oni ča je doša prvi istrča za trideset devet minuti i trideset i šest sekundi,a onu kraču stazu,do planinarskoga doma koja je predviđena za juniore,oni najbrži istrča je za dvadeset sedan minuti i pedeset i tri sekunde.