Burno je to u petak na tribini ča je organizirala udruga Eko Kaštelanski krizni stožer zajedno sa Savezon za Kaštila, bilo,a di neče kad se je radilo o tomen di i kako če se u budučnosti zbrinjavat smeče,tj.otpad i di je bilo priče odo tomen zašto se oto smeča-otpada ča se bude skupljat nikako u Lečevicu nesmi nosit.

Ka prvo odma ču na početku o tomen famoznomen trasiranju,ča oče reč ulivanju nike zelene neškodljive piture na misto di bi oti centar u Lečevici bija učenjen,a o kojoj se ka po običaju,vodidu razna pripucavanja,pa tako jedni objašnjajedu da ako se ota pitura-traser pojavi u dvadesetičetiri ure,onda se oto centra u Lečevici nebi tribalo gradit,a zanji put kad se je oto ispitivanje 2011. Godine vršilo ota se pitura na izvoru od Jadra pojavila nakon 66 daan tako da je prostor di bi se oti centar triba činit svrstalo u IV zonu,po čemu se oti centar u Lečevici bez problema more činit.
E,sad se meni ka lajku nameče logično pitanje,znači nakon otoga takozvanoga trasiranja-ulivanja piture na misto di bi oti centar tribalo činit,ona se ipak pojavila u rijeci Jadro o kojoj ovisi okolo polak milijuna svita,pa bilo da je to nakon dva,pet,deset,šezdesetišest,oli iljadu daan i šta je tote sad sporno kad se zna da je tlo ka ča su stručnjaci govorili porozno i da če se pitura sigurno pojavit,ali,to je ono naše proklestvo čovječanstva koje pomalo,ali sigurno samo sebe uništaje,pa zbog niki tamo interesi, neznan koga i zbog čega,sad je niko izmislija da je bitno nakon koliko če se daan ota pitura pojavit??

Ok,recimo ovako,neka se oto ča bi se gori u Lečevicu od smeča nosilo iskriče i taloži jednu iljadu,tri,pet iljad daan i nakon određenoga vrimena oto ništo toksično se počme mišat sa podzemniman vodan,a oče jer je pitura to dokazala,e i ča onda,znači, kad se prvi put pojavidu neke „baje“ u izvoru Jadra onda je gotovo,jerbo onda nečemo više čekat pet iljad daan za novo onečiščenje,nego če prostor bit zasičen razniman toksiniman,pa bi po nikoj logici ota voda tribala cilo vrime bit bljakava za pit,ča oče reč,močemo je koristit samo za u zahod povuč vodu??
A grubo je to,vidili smo ovi par daan od nikidan kad nan je voda bila zamučena,a i ko je odija vanka moga je vidit kako je to u bjelosvjeskiman gradoviman di voda nije za piče,evo ja i ona moja kad smo pri dvadeset godin bili u Parizu,nismo se mogli načudit da se ne moremo sa špine napit,več smo morali bočice sa vodon kupovat.
A jeli mi znamo da če se u budučnosti, i to bliskoj,ne ratovi zbog nafte,več radi vode vodit,a mi smo jedni od bogatiji u Evropi po količini kvalitetne pitke vode,na kojoj nan večina zavidi?

Sad recimo da san ja ka lajk u ovemu ča san gori napisa sto posto falija,ali dokle san ja o ovemu doli na toj tribini razmišlja predavač, fizikalni kemičar prof.Stanko Uršić Lečevicu, je nazva centar za manipulaciju smeče iz kojega bi se odvojilo okolo dvadesetak posto gorive tvari,dok bi se ostatak,okolo osandeset posto beskorisnoga smeča ostavljalo na deponiju,tj. u Lečevicu u koju bi se dovozilo smeče iz kojega nije odvojen opasni otpad,po kojemu bi padala kiša,a to bi sve završilo u zemlju,a dalje znamo kako to ide i naglasija, kako Lečevicu nikako ne triba gradit jer nema nikakve veze oče li se pitura za 2-3 ili 55 daan pojavit,jer se zbog izvora pitke vode na to misto ne može napravit ništa šta če zatrovat vodu.

Za tako nešto izbječ,prof.Uršić ima valjano rješenje, u kojemu je projekt Lečevica suvišna zamisal.
Pod jedan,ekološu znanost triba svatit vrlo ozbiljno i cilo vrime tribamo imat na umu da je pomišani otpad iša u nepovrat i da se strogo triba razlikovat smeče od otpada.
Gospodarenje otpadom je ono o čemu tribamo razmišljat,ka i o kružnoj ekonomiji,nema smeča,odvojeni otpad = sekundarna sirovina i nema više ni Karepovca,ni Lečevice, jer u ovome sustavu nema nikakvih ostataka,ali to je moguče jedino ako svi preuzmu odgovornost,dakle,triba stvorit sustav odgovornosti svih nas,a to je moguče jedino u okviru sustava javnoga vlasništva- interesa,sustav mora bit cjelovit/integriran,jer drugačije postaje praktično neostvariv.

Kako bi to sve skupa funkcioniralo? A tako da bi mi potpisali ugovor sa firmom koja bi se bavila sa otpadom,dobili bi magnetsku karticu pomoču koje bi mogli predignit određeni broj vrič (zeleni,žuti,plavi bili)koji nan triba,a to bi se odma zabiližilo u bazi podatak,a ča čemo mi radit sa timan vričan i očemo li ji komen davat je naša stvar,ali moramo bit svjesni da kad ota čipirana vriča-kesa prođe kroz optički čitač sortirne linije,ako u toj kesi ima „uljeza“ npr.koštic u vriči-kesi koja je predviđena za kartu,onda če se to smatrat ka incident za koji če račun dobit oni ko odstupi od ugovorenoga-znači vlasnik od ote kese koji če zbog nastaloga incidenta morat platit dodatne troškove,znači,otpad če se plačat prema učinjenoj količini,a po toj logici puno bolje če proč oni šta stojidu u kučaman koje imadu okučnice di če vlasnik imat svoju kompostanu i tako prilično smanjit količinu-volumen svoga otpada.

Naravno,više nima kontejneri,ni neograničenoga bacanja smeča,a za glomazni otpad morat čemo zvat one iz reciklažnoga centra koji če doč po to šta tribamo bacit i za to odvest naplatit če nan npr.dvadesetak kuun ili čemo sami to tamo odvest i zaboravimo na ostavljanje granj,korijeni od kupusa,televizij,ormeruni,kantunali,kad,lavandini,vanka na ulicu i na ti način mislit da če nan naš otpad koko drugi rješavat,ne,svako mora odgovarat za svoje,a sustav individualne odgovornosti dopunit če se internim komunalnim redarstvom koje če u slučaju potribe usko surađivat sa policijom ,a isto tako tribalo bi se oblikovat i stalno građansko nadzorno Viječe uz sudjelovanje predstavnika grada i Ministarstva okoliša koji če imat stalni nadzor nad svim dijelovima sustava…
Inače, kako je prof.Uršić reka u Kaštiliman bi takav sustav zaposlija oko četrdesetak ljudi,jerbo na iljadu stanovnika ide po jedan zaposleni.

Ako Vas malo više o svemu interesira pročitajte na slikan šta je pisalo na platnu dok je trajalo predavanje. A nakon predavanja prof.Uršić je pozva prisutne da ga napadnedu i ospore,tj.da nađedu slabu točku ovoga sustava ,jer po njegovoj analizi ovo je jedini način kojin se zauvik možemo riješit smeča.
Na pitanje šta čemo radit sa puston plastikon koja če se u Hrvaskoj skupit,očemo li se zatrpat jer je nečemo imat di prodat prof. Uršić je reka da to nije nikakvi problem,jerbo mi uvozimo okolo 180 000 tona stare plastike,a od one plastike koja je izgubila svojstva moredu se napravit pontoni,stara karta isto tako.

Pa je jedan nazovimo ga Spličanin postavija pitanje da pošto smo mi iz Kaštili do sad nosili smeče na Karepovac,zašto se sad otakvo reciklažno Splisko dvorište nebi učinilo u Kaštiliman pa da se sad i mi malo brinemo oko smeča,nakon čega je prof. Uršić reka da ga dotični očito nije dobro razumija,jerbo u ovakvomen sustavu nema nikakvih ostataka,nema smeča,a i usput se javija jedan naš Kaštelanin koji je Spličaninu odgovorija kako je dosta bilo devastiranja Kaštili od strane Splita,pa je spomenija željezaru koju su nan u selo smistili,tribala je doč i koksara,ali sriča da su oni doli u Istri jemali jačega igrača koji je doli povuka,pa su nan onda uvalili i Jugovinil itd.itd.

Pa je onda jedan od prisutni govorija i o jednoj pekari kraj koje stoji i govori da u pojediniman momentiman od dima iz fumara ne more normalno disat…
Pa se moglo čut pitanje šta je grad dosad učinija po pitanju okolo smeča,šta se protumačilo ka predizborno prepucavanje.

Ali se ka odgovor moglo čut da se razmišlja i o možda ponovnomen aktiviranju graske firme Zeleno i Modro,a i moglo se čut da bi Kaštila krenila sa odvajanjen otpada,našto je prof.Uršić bija nemalo, ugodno iznenađen,ota vijest je izmamila i pljesak,a niko je doda,valjda to nije još jedna u nizu predizborni priči.

Pa je onda prof.Uršić reka da nema govora oko toga da bi se ka ča se to mogo čut sanacija Karepovca mogla učinit na način da se oto smeče negdi spaljuje,jerbo Karepovac ostaje tamo di je i objasnija na način da je to isto ka i kad se ubije čovik i nema više povratka.

Pa se onda vatalo i za pojedine riči ko je šta i na koji način izgovorija i tako je jedna od prisutni u dvorani rekla da se ne more govorit na način je li nan Lečevica triba ili ne triba,več o tomen kako Lečevica tu nesmi bit!Itd,itd.