Nikakva,najbolje da priznate kako ste nemočni i ostavite se toga posla,jer čedu počet i za van pljucat,a ča je sad,pitan ja ovoga,a ništa,niste u stanju sredit niti da se pokosi trava u onoj maloj uličici u Varošu,a o betoniranju iste neču ni govorit,ono van je ogledalo.Eno je on svoje reka i ode ča…

I ča je najgore od svega,kad san malo promislija,jema čovik prav,a šta je najgore,nisan jema nikakvoga aduta,za izvuč,ono ča se reče iz rukava,za da bi se bilo kako moga opravdat,jerbo opravdanja,ma koliko ga ko ja okolo iska, nima.

I dalje to izgleda evo ovako,ka pri dvadesetišest daan kad san sliku sa popratnih texton na ovo stranice meka,ustvari lažen,sunce je oto trave opalilo,pa više nije tako zelena,ali je zato još malo naresla..