Ono kad diko ideš i u par dan moraš ča si zacrta obač,ali naravno,ne uspiješ sve,puno puti se dogodi da se,kad idemo u koju bjelosvjesku destinaciju,sataremo,dođemo u otejal i iskrenemo se u postelju i ne budimo do ujutro,a onda opet sve iz početka,pari ka da smo na normu,odmor se svede na trčanje i traženje onoga šta bi tili vidit,a jednostavno fizički to ne moreš uspit…

A vidi lipo ovu familiju,po Splitu se vozikadu na jedno kolo,kod nji nima trke,strke,umora,grinte…,cili grad u po ure moredu obač,a Pariz,e kad smo ja i ona bili prvi put pri dvadeset i šest godin,onda je vodič reka da ako nan se ne raspadnedu postole,Pariz niste vidili i dogodilo se da su se njoj nakon nikoliko dan zapravo raspale postole i to obe,a oviman na slikan se to ne more dogodit,more jin se samo guma probit,a npr. Pariz o kojemu san govorija,moredu u par uri vrimena,na tenane sa ovin proč…