Evo se je jučera dogodila i jubilarna,petnajesta po redu utrka kariči u našemu selu.
Ovi fenomen bi tribalo proučavat,da se ovoliko svita od oni najmanji,pa do oni najstariji skupi za gledat one ča se vozikadu na komad daske na koju su mekli nika željezna kola koja stvaradu nemoguču buku i to sve bude gotovo u sedan minuti,dokle prvi od natjecatelji prođe kroz cilj. I ča je još zanimljivije,samo desetak minuti pri nego ča utrka triba počet bude ništo malčice svita,a kad dođe tri ure,vrime kad utrka triba krenit najedan put sve bude krcato i to se svi užividu,najpri ji se isprati dokle se spuštadu niza Kajin brig,a onda se svi pribacadu na drugu bandu,tamo di je pošta i prati se kako odozdala,od pravca banane ekipe primjenjijedu razne taktike za ča pri doč,jer je staza zahtjevna,nakon nizbrdice,moradu sač sa kariči i sa karičen ispod ruke pritrčat dijal di je bila stara crikva,pa onda trčedu po ravnomen,a zadnja etapa jin je uzbrdica,a na vrju ote uzbrdica čeka ji zamka,rešetke priko cile širine ceste koje su žestoki neprijatelj balinjeraman,pa se tako dogodilo da se ovoj jednoj ekipi baš tote,priko oti rešetki raspa karič,a to da triba jemat dobru kondiciju ne triba niti spominjat,posli utrke puno nji se iskrenilo po podu,a bilo je i povračanja.
Koga zanima koje su prve tri ekipe došle na cilj more vidit na jednoj od slik,kraj ekipe je sinjano sa rimskiman brojeviman.