I onda smo nas troje seli u auto,ona vozi, (mali je iša autobuson jerbo je tamo triba bit uru pri početka)i naravno,kako je bilo vruče u auto je bilo miljun stupnjev i trenutno smo se oznojili,pa smo rastvorili ponistre da se u vožnji razvitri,pa je niko reka zatvori,ubiče nas promaja,sriča da jemamo klimu,koja je naravno,sve do Solina puvala vrilo,e i onda smo tamo di se zbog radov sužaje cesta stali ka bene,pa smo onda nakon toga opet upali u filu i tote se gužvali sve do ulaza u grad,maše ovi,maše oni,svi ništo nervozni,pa se onda uvatidu trubit,biče jin tako lakše,moš mislit,pari ka da su svi ča jemadu aute,ovega momenta na cestu izašli,a ovo biče kad se uvatiš trubit misliš da če svi problemi odma bit riješeni,naravno,ka po običaju,ja san reka da neka gremo na drugu bandu,ali ona je išla vamo,uvik misliš da si se zajeba i da bi, da si to drugačije napravija bilo bolje, nego ovo ča si sad učinija,e a sad kad smo se dočepali grada,triba nač i di češ auto ostavit,pitala me da je li otvorena cesta prema stadijonu,ajde pak,gledan je je li me ona ovo malo ono ka je li,dobro je, nismo puno iskali,je da je daleko,ma nima veze,sritni smo da smo i ovde misto našli,popela je auto,na niki korniž i prednji dijal je doli nikako zastruga,asti,valjda nije probila karter,a ča je tot je,ko če sad gledat,okasničemo na utaknicu,još uru i četrdeset minuti do početka i uvatili se mi brzin korakon prema stadijonu,zvizdan ka usrid lita,gremo u lad na drugu bandu ceste,ka malo čemo se nacvarit dokle budemo ulazit, i nakon petnajestak minuti eto nas isprid stadijona,okolo ulazi gužva i to ona epski razmjeri,a dokle greš prema ulazu koji ti je tinbran na kartu,misliš da biče tamo nije tako,a kad dođeš onda te dočeka kolona kojoj ne vidiš kraja,e, a sad triba samo unutra uč,pa onda ka kobajage,ne ideš na kraj reda,nego se uštekaš ono je li onako,sa strane, ka ono nisu tvoja posla,a zanimljivo je da tako svi činidu,pa se malo zamisliš,ma čekaj malo,a nije valjda da je oni ča je na kraju reda cilo vrime na kraju,jerbo od ovi ča ulazidu sa svi stran,oni ča je zanji u redu ispada da če zanji i uč,neka je doša puno pri od ovega ča je doša kasnije,ali onda vidiš da i oni ča je na kraju reda čini isto,ka i svi ostali,pa se onda moraš zapitat je si li ustvari uša pri nego ča si inače triba uč da je ti red stvarno u redu,a ne u ovakomen neredu,a u redu nervoza,grintanje,spominjanja uže i šire familije oniman zbog koji se vako sporo kreče,a mi na zvizdanu,sunce nemilice tuče,ka da je usrid lita,malo je ča je vruče,a još plus te stisne sa svi stran,tako da si totalno mokar,sriča da san obuka kratke gače,unutra, na stadijonu se več ništo događa,vičedu buuuuuu,vičemo i mi vanka neka neznamo zašto,pa se onda iz nutra čulo eeeeeeeee,naravno sad smo ekali,a nervoza je postala sve žešča,počelo se vikat na one ča su na vratiman,računa se za koliko bi vrimena tribali uč,ovi jedan je cilu nauku od toga učinija,dokle je ovi drugi to pojednostavnija,svaki minutu se maknemo po pola metra,a do ulaza jema pedeset metri,to ti jeee, da čemo možda uč petnajst minuti nakon ča utaknica počme,odma je dobija ono ča ga sljeduje,a usput mu je ovi do njega pokaza roge čačine i materine,a ča san ja bidan kriv,matematika je egzatna znanost,ajde kvragu ti i znanost,bidan čovik je slega rameniman i umuka,a u međuvrimenu se počelo sve više mica i eto nas na vratiman,prigledalo me u čas,a i nji dvi su odma bile gotove,ča je ovo,a prošli put kad smo igrali sa Cibalijon dvadeset minuti su stali u redu za pritraživanje,dobro je,došli smo na vrime,uvatit čemo početak i vidit koreografiju Torcide,natpis “ŽIVIMO ZA HAJDUK”,koja je ovi put tehnički bila prilično zahtjevna i konplicirana,početak utaknice nije baš puno obečava,parilo je ka da oni njijovi na terenu jema više nego naši,naravno,to je rezultiralo da su nan dali gola,i opet naravno, igrači (jedni i drugi) su od gledaoci “dobili” sve ono šta ji sljeduje,svako prema svojiman zaslugan,zavladala je velika nervoza,dođe ti da se zapitaš,ma ča meni ovo triba vako se nervirat,nastavili du naši ovako,gotova nan je pura,cilu duzinu goli čedu nan učinit,a onda su najedan put ovi naši počeli ništo driblat,bome lipo i dodavat,činit akcije i najedan put eto baluna u mriži,a onda se počeja trest stadijon,sveopče oduševljenje i veselje,svi se grlidu i ljubidu,sad prema igračiman gredu pusti hvalospjevi, sami superlativi,drugo poluvrijeme je bilo odlično,bar početak,naši su prvi petnajestak minuti jemali jednu par šansi,e balun kraj gola,e balun navr gola,e štanga,e vako e nako i naravno kako to več biva,kad ti ne iskoristiš onda če koko drugi,tako da su nan oni uvalili i drugi gol,čekaj malo,možda nije pa,ovo blišči sunce pa biče nan se učinilo,aha kako nije,očale za sunce ništa ne pomažedu,kako je počelo drugo poluvrijeme svi sa istoka gledadu ka indijanci,znate ono izravnani dlan mekneš na čelo,za da ti sunce ne tuče,cilo drugo poluvrijeme nas je nemilice pržilo,da nan je bila puna kapa i jedva smo čekali kad če se sve završit,a taman koji po minute pri nego ča su nan dali oto nesritnjega drugoga gola Torcida je počela sa svojon več tradicionalnon bakljadon,tako da je to parilo ka malo čudno,isto ka da se slavi ča nan je dalo gola,a šta češ kad se to tako namistilo,e sad je opet bilo po našiman,sve jin je po spisku nabrajalo,beštimalo se u svi šesnajst i staro i mlado jin je jemalo ništo za reč,a eto,tako ti je ka nikako lakše,e i onda je nikidan Čičak pisa izvještaj sa one utaknice u sridu u kojemu je pisalo,npr.pa su onda pripadnici Torcide u toj i toj minuti vikali ovo,pa su onda u toliko i toliko vikali ono,a ma čekaj malo,zašto se svelo na to da je to Torcida vikala,svi vičedu,cili stadijon viče i staro i mlado viče i skandira i oni ča nije mislija isto tako viče jerbo ga ponese sama atmosvera,(sitite se netijaka u Velo misto kad je na utaknicu vazeja stinu da če se mašit u suca,pa ga je strikan u zanji momenat zaustavija,a netjak mu je reka da je on kriv,jerbo ga je odveja na utaknicu i on se sad naljušija)i ča je najgore od svega zato te očedu proglasit divljaciman,naravno,more se govorit o tomen kako puno puti ono ča se viče nije baš u redu,ali,je li kriv narod šta to viče,nisu li upravo oni koji osuđuju otakve povike odgovorni za ovakve povike,pogledajmo samo kako se ponašadu oni koji bi zbog funkcije koju obnašaju tribali dobro pazit na svoje postupke, između sebe častidu razniman uvredan,a narodu su stadijoni oduvik bili ka ispušni ventil,neke države imaju čak i određena mista-parkove u koje moreš doč,sve po spisku reč ča koga sljeduje i mirno poč ča, ka i ona priča sa autobuson od njijovi navijači u koji se niko mašija,pa ispada da smo zapravo svi divljaci,a vidičete na zanju sliku autobus zagrebački tablic stoji parkiran tamo nigdi u pravcu Splitovoga stadijona na cesti koji je glavni koridor kojin navijači i aute posli završene utaknice prolazidu i ča se autobusu ili vozaču koji je sta vanka dokle je svit odija dogodilo,ništa.
I evo se mislin bi li još čako napisa,ma neču,jerbo ako se uvatin biče to još najmanje ovoliko materijala koliko san ga do sad učinija ,jer se fala Bogu jema puno za napisat,samo…