Utorak uvečer je,spremija san kokice,pičence,sve san smistija na dohvat ( e nisan vrčinu) i nestrpljivo čeka kad če počet sučeljavanje jedanaestoro presjednički kandidati,je mi ka nije drago da če ji bit svi jedanajst,bilo bi ka bolje da ji je samo nji par,izgledalo bi to onda nikako žustrije,napetije,žešče,bilo bi karanja…,ali opet sa druge bande dobro je da svi jemadu isti tretman,jer jema oni ča nimadu puno pinez pa se nisu uspili…

I druga palma isprid zgrade na Gospici je stradala od one zločeste palmine pipe,pa su tako nikidan došli iz Parkov i nasadi otpilali je i odnili ča,a ja san taman trevija kako je Vili sanira prostor di je pala,pa je podiza travu i nasipa ispod zemlju da poravna udubine. E Vili,eto opet posla,a,opet repriza od prošlega puta,cipanje i komadanje ostatka debla ča je osta u zemlji,a nije,smije se i govori…