Jutros kad san doša na rivu odma mi je prston kazalo,a vidi,a ča ču vidit,a kanpanejal,asti,a ovo je napokon i sat proradija,e je,malo pri je niki sa rusakon iz kanpanela izaša i sat je proradija,a nije jin puno tribalo,nije,prošlo je samo četiri miseca,najpri ga nije pomaklo krajen desetoga kad se minjalo vrime,a onda je najedan put ferma i tako je bilo sve do danas,a za jednu petnajestak daan se kazaljke…

Ka ča su i rekli došli su sa bageron i otukli koliko su mogli ono panja ča je ostalo od palme,ali ništa bez mašklina,pa je tako žile koje su ostale Vili potaraca,nasuja zemlju i posija na oto misto travu.