Jutros su Sučuračka Udruga antifašisti i predstavnici Grada na spomen ploču pali borac u Sučurcu mekli vijence povodon sedandesete godišnjice oslobođenja Kaštili u II Svjeskome ratu. Malo se svita skupilo,a sičan se kad san u glazbu svira da je tot bilo svita koji su se tiskali u prve redove,a danas su u širokomen luku ovo misto zaobišli jerbo bit viđen ovde u sadašnje vrime nije baš popularno pa su se “oti” prilagodili novima okolnostima i ono šta su prije štovali na to sad pljujedu,a zanimljivo je kako se očedu pokazat krščanima i to onima velikima,a zaboravljadu (ili je to možda neznanje jer je malo čudno da se tako ponašadu) da Bog vidi sve.

Posli polaganja vijenac svratija san u prostorije Udruge antifašisti di je kako se onako na prvu vidi sve na mistu kako je bilo i prije jednu,a biče dvajstipet godin kad san zanji put tote bija,ali mi je Ilija Sokol,jedan od rijetki živuči borac u mistu iz onoga vrimena reka da nije baš tako jerbo da su jin tamo nigdi 92.godine nestale trofejne zastave i niki dokumenti di je bilo zapisano, sad ču ja nako slobodnin prijevodon reč, sve i svašta o događanjima iz onega vrimena,a napisani materijal se skuplja za učinit knjigu.

Pita san zašto se u ovoj prostoriji nalazidu slike borac iz cili kaštili za da bi dobija odgovor da se onda spašavalo šta se spasit da i da su na kraju i slike i biste i ploče ča su se po Kaštilima skidale završile ovod. Znamo svi kako je početkon devedeseti vladala euforija skidanja biist i rušenja spomenika boraca iz II Svjeskoga rata tako da su se u nas skinile dvi biste,Silvestra Batine šta je bila isprid Osnovne škole i Antona Bonacina isprid Kemijske škole koje su pohranjene u ovima prostorijan,dok ploča sa imenima poginuli borac nogometaši Jadrana šta je bila gori na prostorijama o NK Jadran je skinuta i nezna se di je. Sučurac je po pričanjiman bija pošteđen rušenja ovi obilježji jer je prevlada razum,a jedna osoba koju ovde ne želin imenovat (ako oče nek mi se javi pa ču ga navest) tamo nigdi prije dva tri miseca mi je rekla da je,(zaboravija san sad godinu) od Vladimira Šeksa dobija,a neznan je li zahvalnicu priznanje ili nešto slično tome jer je Sučurac ova obilježja uspija sačuvat.

I dan danas se još uvik moredu čut razni napadi na borce NOR-a i moredu se tot čut razne optužbe,a vratija bi se sad malo nazad na gori spomenutoga sugovornika Iliju koji je onda kad je bija u ratu jema trinajst godin,a pa sad vi i ja koji jemamo dicu razmislimo malo o tome. I na kraju bi reka da ova današnja dica koja pari kad jin ništo govorimo ka da ništa ne obadajedu, upijedu ka spužve,a straj me je da tamo nakon niki godin ne budedu činit ono šta sad vididu od stariji da činidu,a ka ča je poznato,povijest se ponavlja.I moja familija je u otemu ratu jemala gubitak. Po moga strica koji je u partizaniman bija kurir jednu večer je doša suborac i reka, ajde Mate, naređenje je da krenemo, idemo za Bosnu,a sutra dan je dvista metri dalje od kuče pronađen mrtav. Ko ga je ubija doznali smo nakon dugo vrimena,a razlog zašto je to učinija je znan ubojici koji je sve do kraja života lipo i mirno živija.I ča oču reč? a to da iako se oti ča ga je ubija naziva partizanon,strica mi nisu ubili partizani,več osoba sa imenon i prezimenon.

Inače, Kaštila su bila okupirana 1273 dana,a od ondašnji šest iljad stanovnikov u borbi je bilo 1631 Kaštelanin,dok je poginilo nji 421,a od toga je bilo osandeset Sučurani.