Odveja san malu u školu i ka po običaju nanoge učinija đir po selu i ništo mi je parilo ka čudno. Znate oni film ča se zove Beskonačni dan u kojemu je fabula bila kako je svaki dan isti,e tako je i u naše selo svaki dan isto,ali jutros nije bilo sve isto,vidija san nike ljude ča ji u selo baš i ne viđan,e sad če reč koko pa oli ji ja moran sve znat? ma ne moran ji ja znat,ali kad stojiš malo sa strane i popratiš kako se stvari razvijedu onda vidiš kako je niko tot jer tote mora bit, naravno ne stoji na jedno misto,ali je to to.

E i trevija mi moj prijatej Marijo pa me pita da jesan li vidija kako su opiturali prostorije o maškar pa smo išli i kad san oto slika govorin mu da gren još jedan put učinit rivon đir za vidit je li sve na mistu pa ču onda poč doma. Da je li ga ja to zajebajen? a ča je sad? šta san sad krivo reka? a da oli neču ostat slikat Josipovića?kojega Josipovića? a onega tvoga-govori on meni? ajde kvragu bip,bip,biiiiip govorin ja njemu,neman pojma da dolazi,a zato je to sve meni jutros ništo ka čudno, govorin mu, kad odizad nas nika galama,događadu se ribarske svađe,maše se rukan,deredu se itadu kašete sa riban-bez rib,spominje se zovi policiju,situacija je krajnje napeta jer Josipović samo šta nije doša,šta je dalje bilo neznan jerbo san dozna da dolazi autobus pa san iša isprid crikve di je sta.

A taman se desetak minuti prije očepila kišurina tako da je kolona smočeni ljudi išla nanoge do starega kanpanela di je Josipović upalija šteriku ispod spomenika nevinin žrtvan bonbardiranja,pa je onda krenija prema pekari di je porazgovara sa vlasnikon o poteškočaman pri radu i onda je iša ča dalje sa škartocen delicij iz pekare i svratija u Matelin kafič di se sa prisutniman rukova,popriča,dilija autograme,slikava se (niki su tražili da ji slikan,a molili su me da to ne mečen i da van pravo rečen iako san se odavna presta iznenađivat moran priznat kako me je ipak iznenadilo da su se s njin oti uopče slikali) pa je popija kafu uputija se prema autobusu i tako po kiši koja je i dalje cipala napustija ovo naše selo.

Ma je da se oče reč ka da smo mi niko čudno selo,ma smo ipak pokazali da nismo ono ča se o nan govori jer danas su se stanovnici našega sela pokazali ka pravi demokrati, bilo je nji jutros ča jin Josipović baš i ne šmeka,ali su se ipak sa njin rukovali i niko ga nije posla na koje misto,jedino je jedan dokle je Josipović meča šteriku tamo iz daljine malo ka vika,tj.dva tri puta ponovija jednu rič o kojoj sad nebi,ali eto i to je dil demokracije koji je neizbježan.