Jema tri miseca da su se uvatili ovo radit i još uvik je sve raskopano tako da doma priko dasak moramo dolazit. Viče jedan sa ponistre kad san jutros u Sučuračkomen Getu slikava ulicu u koju je kako govoridu oni ča tote stojidu zanji radnik povirija par dan prije Uskrsa i odonda nigdi nikoga,a mi iskričemo noge i upadamo u rovove ča su nan ji u dotu ostavili. A je li jema koko ča ji kontrolira kako i ča radidu i zada jin rok do kad tribadu određeni dijal završit,jerbo ovo je više neizdrživo,čulo se danas sa svi stran,a nebi ja sad ovde to prepričava jerbo bi cilo vrime triba činit bip,biiip,bip,bip…