Hodajuči putiman i laziman po našemu Kozjaku učinilo mi se da je prostor bez tumačenja-tabel,oli prikaza u kojemu se prostoru čovik kreče i di se nalazi.
E sad če se koko pitat zašto ovaki uvod,a zato,jerbo kad se vozite ceston onda vidite puste tabele di ste došli,kud prolazite i di van valja proč,a jema i pusti tabel o reklami,oliti ga đanbo plakati,na kojiman van piše,oli vas zovedu da dođete u njijove velike centre,jerbo da je to kultura,a sve u nazivu i dijalektu koji nije naš,a još manje govori o tomen da mi nismo ljudi od te i takve kulture,a oni ča su to mekli govoridu da to nije samo zaradi nas,nego i radi turisti,da znadu di su došli.

E,a sad se vratimo tamo na prvi dijal,pa mi se čini da bi na oti način tribalo meknit putokaze,strelice,oliti ga tabele na kojiman če oni ča dođedu izokola,šetajuči od Mosora,priko Klisa našin lipin Kozjakon,oli na njega došli auton, moč pročitat di su došli,a uz to jemat orijentire na tabelan,a kroz textove,slike,oli reljefe, saznat ča se di nalazi sada i ča je tote sve bilo kroz našu bogatu EU povijest.
Pratin kako radidu različite Udruge od tradicje,pa mislin da bi i oni sa pametnon strategijon od turizma na ovakvi način,”pričajuči priču” mogli lipo zaradit,od čega bi korist imala i graska blagajna.

Pa se onda ne bi dogodilo da kad furešti dođedu na Planinarski dom,da jin se nezna objasnit,nima jin ko, reč ča je ona doli “kučica” na brigu ispod doma??

A eto,nije ništa,samo je tamo niki prostor priko kojega je išla crta Ahenskoga sporazuma iz vrimena Karolinške Evrope,a ča osin Trpimirova života,sa otin orijentiron govori da smo mi oduvik bili evropa,a ne tamo niki balkan u koji nas svakako očedu uvuč.

Ča oče u kratkiman crtaman reč,da kad san u prošlu nediju bija gori na domu,dokle san ja iša prominit majicu, ona moja mi kasnije govori, da su se ovi niki interesirali koji je ono doli objekat (Sv. Jure),a ovi je slega rameniman da nema pojma,a ne triba puno,samo jednu tabelu na račvanju ovega glavnoga puta di prolazidu aute i puta ča gre doli prema Juri, na kojoj če na tri-četiri jezika pisat o kojemu se objektu radi i značaju i važnosti toga područja za našu Hrvasku povijest.

Žalosno je da na sličniman važniman objektiman po bilomen svitu godišnje prođe po nikoliko milijuni turisti,a mi nismo u stanju meknit niti tabele,ča po selu,Kaštiliman i turiste ča nan dolazidu, na oti način informirat o povijesnomen značenju crkvice Sv.Jurja i okolnoga područja,uz putokaz kako možedu do gori doč.

Ali, kad malo bolje razmislin,možda je vako i bolje,jerbo bi komen,kad bi vidija koliko gori svita dolazi, još palo napamet komercijalizirat Juru,pa bi uz pomoč kojega rodijaka na funkciji u crkvici učinija kafič,a sve uz obrazloženje kako su to veliki troškovi,a tako nešto jedini način za pokrit tekuče održavanje.

.