Na ovoj doli slici morete vidit zupčanik i sat od helikoptera koji je namiščen na šest i pet,uru kad je helikopter pa.

A sičan se ka da je to jučera bilo,a jema san onda trinajst godin, sidija san na balvaniman na pilani navr kuče i gleda kako helikopter pribaca materija sa Mula prema Planinarskomen domu koji se nadograđiva,mater mi je donila niku kapu,jerbo da če me puknit zvizdan u glavu i taman kad je ona sašla doli u kuču,helikopter je kad su iskrcali materijal koji je bija zakačen sajelon koju je vuka za sebon,opet krenija doli,put Mula i najedan put se počeja nikako čudno vrtit i padat pa je onda završija na podu,a ja san gleda cili u čudu,nije mi nikako bilo jasno ča se ovo dogodilo?je li to tako triba bit? možda če opet poletit? pa kad san vidija da se helikopter zapalija,trča san priko balvani i vika pa je helikopter,pa je helikopter,a kako je otac nakon posla iša malo počinit,uletija san mu u sobu i tresa ga,pa je helikopter,ča helikopter,di je pa,kako je pa,pa je,zapalija se,a otac se brže bolje obuka i seli mi dva u fiču i išli prema gori,a puten smo trevili tri dila sela kako trče prema uzgor,došli mi dokle se fičon moglo,a otac meni,evo ti na ključi od aute i stoj tote i ne miči se,aha,a kako je on zamaka jednu stotinjak metri,a ja za njin,a kad san doša gori jema san ča i vidit,a i evo dokle ovo pišen oti stravičan prizor mi je opet prid očiman.

Nakon par daan od pada helikoptera javila se ideja da bi oto misto radi zahvale pogunuliman tribalo nikako označit i došlo se na ideju da se tote napravi spomenik,pričalo se sa tadašnjin zapovjedniciman iz Divulj kojima to nije bilo baš prihvatljivo,jer su govorili kako su piloti i posada poginili na zadatku i da se još nije dogodilo da se radidu takva obilježja.

I godinu daan kasnije,13.06.1978. na mistu pada helikoptera spomenik je otvoren uz prisustvo vojske, rodbine,Sučurani…

Devedeseti godin,po spomeniku su se počeli pojavljivat razni natpisi koji ni najmanje ne dolikujedu tomen mistu,pa su se 1997.god. dok je Planinarskin društvon presjedava pok. Ante Dadić na spomeniku napravile male preinake, pa je tako naknadno nadodan pleter i hrvatski grb,ka i križ na vrju spomenika,a ka po običaju niki su bili protiv takvi preinak i svašta su govorili,ali je vrime pokazalo da je to bila dobra odluka,jer po spomeniku više nije bilo razno raznoga šaranja i pisanja.

Danas, četrdeset godin kasnije,kad se na spomenik ide odozdala i na račvanju prema putu za Juru i spomenik stoji ovakva ruzinava, jedva vidljiva tabela,a kad mi je ovi jedan priča da je, kad je otin puten odija, jedva uspija spomenik nač,nisan mu virova, dokle jučera ja i ovi sa menon isto tako odozdala nismo išli do spomenika i satrali se dokle do njega nismo došli. A ča bi bilo da bar otprilike neznan di je?

A isto tako kad ste na onemu gori putu ispod doma di se gre autan opet nima nikakvoga natpisa kako i na koji način se do spomenika more doč? Za one koji neznadu,nema niti naznake da se tote nigdi spomenik uopče nalazi?

Put odozgara prema spomeniku je između ove dvi stine,a moran priznat da nisan to zna dokle nisan doša odozdala i ovde proša?

Iza spomenika su bila posađena četiri čenpresa,a danas je to ovako: