Priča je to dvoje zaljubljeni ljudi koja je u današnje vrime ne pojmljiva,a odigrala se sinoč u Gospojskoj štradi.Nji dvoje ništa nisu jemali,do jedno drugo,pa su stali u jednoj staroj gajeti na Matejuški,a po njima su cipale i bure i nevere,pržilo sunce,a život ji baš nije mazija,jemali su teške momente,uspone i padove npr.gubitak diteta,pa jin je niki tamo buđa da otrovat pasa,jerbo mu je smetalo ča laje,nakon čega je Roko posta veliki anarhišta,živili su da skromnije nisu mogli,a od ulovljene ribe kupovali su kruv,vino i duvan,bila je to tako velika ljubav da su zajedno i umrli,a našli su ji zagrljene i stisnute jedno uz drugo. Predstavu su odigrali Monika Vuco i Ivan Baranović,kojemu je ova predstava bila diplomski rad, kojega je učinija na Umjetničkoj akademiji u Splitu.