Cilo vrime mi je ona moja govorila da smo mogli poč na Bebekov koncerat,a ja san se nečka,oču-neču,a ča ja znan,iša bi,pa onda nebi iša,kad jedan dan zvoni njoj mobitel,zovedu prijatelji iz Slovenije,vidin ja klima ona glavon,čujen je kako govori,aha,dobro,di,kad,u koju uru…
E i kad je poklopila slušalicu,govori ona meni,e sad nima očeš-nečeš,zvala je Nataša,dolazidu u subotu na koncerat i to ti je to,astiii,sad moran poč trčat karte vazest,a ne triba,rekli su da se ne tribamo za ništa mislit,oni jemadu karte,asti,oni nan iz Maribora nosidu karte za koncerat koji če se u Split dogodit,ma nije čekat če ji ovde u Splitu.

Malo da pojasnin,Nataša je veliki fan Željka Bebeka i di ko on piva ona i Vili-njen muž, gredu ga slušat.
I tako su i ovi put,došli su u subotu ujutro,a u nedilju nakon ča su se naspavali,vratili nazad u Maribor,večini je to ka malo čudno,ali fanovi to tako radidu i to ne samo da su bili na koncerat,nego su sa izvođačiman odradili i tonske prove.
Bližila se ura od koncerta,a mi sa kartaman na kojiman se Bebek potpisa mašemo okolo i pušemo se i eto nas u dvorani,seli na svoja mista,kad najedan put Viliju zvoni mobitel,zove čer od Bebeka da di smo,a sad on nju navodi,ali nikako nas nije mogla nač,pa smo se sad svi digli i mašemo,eto je,vidila nas je,pa nan govori da neka dođemo tamo kraj pozornice,a kako,lipo,eto niki iza nje nosi četiri akreditacije za obisit okolo vrata,pa smo onda izašli opet u hodnik,a ja san ka mister Been mava sa oton akreditacijon,ka ono,a vidi ča ja jeman,he,he i eto nas,prošli smo najpri jednu provjeru,pa drugu provjeru,asti ča ova akreditacija čuda čini,svi ti se odma mičedu ča i eto nas isprid pozornice,toliko blizu da ču, ako se malo rastegnen Bebeka moč za nogu uvatit.
E,a sad dolazi ono famozno ali,sad su žena i čer od Bebeka tili da mi dođemo tik uza pozornicu,tamo kraj nji i onda nan je opet podililo akreditacije i eto nas tik uza izvođače,zaštitare,vatrogasce,prvu pomoč i rodbinu,a ča je sljedeče,pitan ja Vilija,a ti češ tuč bnjeve,a ja ču solirat na gitaru,govori mi on,ajde pak.

O koncertu ka koncertu se nima šta pisat,to je bilo tri ure ludila,a Žele,kako on voli da ga se u Splitu zove, je bija vidno uzbuđen i izjavija je da mu je ovo jedan od najbolji koncerti do sad,a kako mu je par dan pri bija rođendan-74,iz desetak iljad grli se zaorilo,sritan rođendan Željko,a on nas je ispravlja, nije Željko,nego Žele,a i meni je ovo bija jedan od najinteresantniji koncerat na kojiman san do sad bija,kako san bija tik tote u žiži događanja, sve mi je bilo nikako neobično,prilično zanimljivo,a i ono kad cila dvorana piva,po prvi put san moga čut kako to stvarno zvuči,jer onako kad si skupa sa ostalon publikon,nemaš pravu sliku,a ovako kad su svi glasovi okrenuti prema tebi onda je to stvarno vrhunski doživljaj,a kraj koncerta prolongira se dva-tri puta,jerbo je publika izvođače cilo vrime zvala na bisove,a Željko je završija koncerat na način da je piva dokle je sa skal od bine salazija,a sa pivanjen je nastavija,pošto je mikrofon na daljinski jema i kad je iz dvorane izaša i tamo zanje taktove u garaži završija.

Eto,a meni je ža ča nisan sa sebon aparat,jema,ka ono ča ču ga vuč,tako da je ovo slik učinjeno sa mobitelon,a Žanu i Vilija smo nakon koncerta pitali,onda se sljedeču sedmicu opet vidimo kad Bebek bude u Kaštila pivat,a oni gingadu glavama,a bi oni,ali u par dan opet dolazit,a blagdani su…vidit čemo…