Nakon šta se u redu za kupit karte čekalo po četiri,pet,pa i više uri,doša je i dan od utakmice.
Od kako san pročita da je ovi jedan otkrija cijenu za kartu,na crno od sto euri,pala i meni ideja,gren ja ovima svojiman doma reč da onda i ja bidan miritan za ono ča san u filu sta, bar da mi svaki po sto kun za kartu dadu,neznan ko me je bolje od nji pogleda,čer,sin oli Ona,tako da san,ča je sigurno sigurno, mora spavat sa jednin okon otvorenin,ča je ovo ljudi moji došlo,niko ti ništa ne priznaje,to je ka normalno da san ja ovako bidan u godinama sta par uri u redu za kartu kupit…
E i nakon otega četvrtka i stajanja u redu za karte vazest,onda je u subotu opet tribalo stat u red,ovi put za bris učinit,za dobit ono nesriknje potvrde,a dokle čekaš nalaz prolazi ti kroza glavu ono,a šta ako buden pozitivan i sutra zbog toga ne buden moga na utaknicu poč,kako ja,tako su svi koji su čekali bili zamišljeni,ča če nalaz pokazat,a onda kad smo dobili nalaze,muk,svak gleda svoga i kako ga pročita,onda usljedi ono,jupiii,negativan san,jupiii,više te nije briga ni ča te to zadovoljstvo koštalo pedeset kuun,pitali smo je li moremo nas četvero dobit obiteljski popust,a eto pitali smo…

E i onda je došla nedilja,odusta san od nauma za naplatit jin karte,jerbo ko zna kako bi bija završija,o straja niti oni trideset kuun nisan od nji tražija,e i eto nas troje isprid stadijona,oni je iz kuče izaša odma ujutro,da nebi slučajno okasnija,isprid mene u fili jednu pesto svita,ajme,ima li kraja više ovome,stat u redu,parilo je ka da čemo par uri igubit za u stadijon uč,kad ono ugodno iznenađenje,prije smo ušli unutra sad kad isprid stadijona čeka okolo trideset iljad svita,nego npr.kad su bile utaknice od jednu sedan osan iljad gledalac.

I eto nas unutra,ambijenat ludilo,nikad još na Ajduka nisan vidija da je zapad do zanjega mista ispunjen,a to je znak da je sve krcato,službeno,trideset iljad i pestodvadeset i četiri čovika došlo je gledat nji dvadeset i dvojicu koji trčedu za onin mijuron,piva se u svi šesnajst,ambijenat je ludilo,prava fešta,ovo je jedan od oni događaji da ti je žaj ako slučajno nisi tote,taman pri početak utaknice Torcida je itnila jednu par ton karte u rolama i učinila spektakularnu sliku koja je popračena ovacijan,orila se nova Mišina i Sašina pisma,pivalo se Dalmatinac san,vrtili se šalovi,a utaknica deboto pa nije ni počela,kad je u dvanajestoj minuti ono suca za nji dosudilo penal,sve je stalo i gleda se sad u onega ča če tuč penal,cili stadijon huče nebi li ga omelo,ma zaludu,ovi je zabija gol,a onda naravno,ka po običaju,sad gre beštimanje…

Ali,ček malo,sudac ništo maše,a ča je sad,mala mi objašnjaje kako nije gol,ma kako nije gol,a vidi da ga je sudac poništija,ajde pak,da i nas napokon krene ča se suđenja tiče,a onda je ovi opet puca,ali ovi put naš ga je vratar pročita i obranija,a kad se to dogodilo mislija san da če se stadijon srušit kako se od sriče skakalo,asti,a ča če bit ako damo gola,valjda če ovo bidnega stadijona izdržat.

E i onda smo mi zatresli mrižu,sriči nima kraja,trese se cili stadijon,od buke ne čuješ samoga sebe,ali sudac opet ništo maše,ča je sad,a jema bit da je bija opsajd i eto opet je nula nula,u odnosu na prvo poluvrime,naši su u drugomen čuda činili, Torcida je učinila veliku bakljadu,a razvili su i transparenat,eto da se oni u HNS-u ne zabrinedu kako ji se nisu sitili,Livaja je opizdija prema golu i svi smo skočili,ali je pogodija u štangu,šteta,rezultat je osta nula nula,igrači su došli pozdravit gledaoce koji su ji ispratili ovacijama,a sad več po običaju,igrači kad dođedu do tribini di se u gledalištu nalazidu dica,onda skinedu drese i bacaju ji u gledalište.
Eto i to bi bilo to.