Sve je počelo večer prije užežin Dana našega sela,doli okolo starega kanpanela sve je bilo mokro,ali nisan iša za otin ča bi moglo bit,onda užežin Dana od našega sela okolo podne ipo kad san doša,vidin opet doli okolo starega kanpanela mokro,ali se ne vidi razlog,kad najedan put iz šahte koja se nalazi desetak metri navr kanpanela,kroza poklopac,sadržaj onega ča bi tribalo prolazit kroza cijevi,izlazi vanka,zoven ja,a koga nego Damira Šiškova,njega san zva i nikidan kad su govna izlazila na cestu kraj jugovinila i to se u par uri odma sredilo,ali ovde nisu baš odma riješili,pa je tako popodne iza četiri opet teklo,ali uvečer više nije,pa san mislija da su sredili,ali nisu i jučera ujutro na Dan našega sela opet ista pisma,zoven ja opet Damira,da eto njega za pet minuti,bija je blizu,zove on opet ove za odštopat,ne javljaju se,pa onda zove nikoga drugoga,pa onda mu ovi govori da zove trečega,a ovi ča bi tribali bit dežurni se nikako ne javljadu,a pa me zove kasnije da ji je dobija i da su bili,da jesan li vidija,jeli sad dobro,nisan,a onda je on mene nakon koju uru zva da je on proša i da je sad okolo šahte suvo.

E i sad vidi ti to,ljudi tri dana gazidu po govnima,a da to i neznaju…,a dobro je,biče bolje,samo neznamo kad,inače i dalje doli u more u sjeveroistočnomen kantunu-ispod starega kanpanela danas je opet bilo sve puno gov..,uf opet san zamalo napisa govan,fekalij,jo kako to lipo zvuči.
Sliku neču ni mečat,jemate onu od nikidan,kolura je ista ka i zanji put,samo je činimi se tekstura malo drugačija.