Jučera kako je to cili dan,popodne,večer… u Splitu zbog finala Kupa bilo odma san se sitija one Smojine,da da je nač jednu veliku ceradu za ovo grada pokrit kako bi to bija največi cirkus na svitu.
I to zbog čega,radi ono bokun mijura ča ga nji jedanajst po terenu naganja,a ovi sa tribin ji gledadu i bodridu.

Bila je to jučera jedna velika ludnica,a kad je Ajduk pobijedija i napokon,sunce Rabuzinovo nakon dugi devet godin „obasjalo“Split to se ričiman,videjiman ni slikan uopče ne more opisat,ovo je ono šta se reče,triba si bit tote,dijal toga i to doživit,ne moreš nikako prepričat,pokušaješ,ali kad kreneš onda počmeš sve nikako s brda,s dola,nabacivat dojmove i nikako ne ide,od ushičenosti uopče neznaš o čemu bi prije počeja govorit,o pivanju,skakanju,vatrometu,bengalkan,dimniman zavjesan,pražnjenju vatrogasni aparati sa krova od trafike,da je parilo ka da je suzavac koko itnija,a od ono praja su svi pobilili,…ma sinoč na rivi je to bila prava ludnica,onoliko svita,svak po svakomen gazi,natiskani jedno do drugoga,mokri,jerbo su se čaše sa pivan itale u zrak,parilo je ka da je kiša i niko nije bija grintav,svi veseli,a stranci koji je pun grad,su se vrlo brzo ukopili i zajedno sa nan proveselili i onako cili u čudu jednu par iljad slik i videji učinili i po svitu razaslali,ne triba nan na reklame trošit,a onda kad si mislija da luđe ne more,okolo ponoča kad su se igrači Hajduka popeli na pozornicu,e to je bila kulminacija,ljudi su visili po banderaman,bilo ji je po znakovima (e stvarno,nikomen nije jasno kako su se mogli ne na znakove mogli popet,jerbo kad smo vidili onoga na kandelabru,ovi ča su se popeli na znakove su za njega male bebe,ali se postavlja pitanje,kako su na oviman znakoviman mogli sidit?),skakali su po trafikan,tendan…,a ka malo me smočilo sa pivn,nego me sad još isprolivala i šanpanja ča su je igrači okolo prskali,ali nema veze jerbo,Kup je naš.