Najpri je nji nikoliko stotin išlo na jednu bandu,pa na drugu bandu,pa su odili u krug,pa su išli tamo i opet se vračali vamo,pa su onda u niko vrime letile jedne vamo druge tamo,a kad sve to gledaš,a nije bilo baš ugodno za vidit,nisi moga ne prisitit se onega Hičkokova filma “Ptice”.Brrr.

E pa jema ji još,samo ča sad zamisto brojke osan sad stoji broj deset,ali euri.

I to se jema več nikoliko daan bezbrižno “šeta”.  

A ča moreš pametno još napisat o oniman događajiman ča se periodično ponavljadu svake godine? Ništa.. Je nan ova zapadnjačka “kultura” od kraja osandeseti na ovamo prosvitljenje učinila. Ma zamisli ti blagodati,do onda smo samo sa onoliko pinez koliko smo u žepu jemali, mogli raspolagat,a onda smo se najedan put priporodili i uz pomoč ono bokun plastične kartice moga koliko si ko tija bez pinez kupovat,tribalo je dosta vrimena dokle…

Ne triba puno opisivat kako je to bilo kad se odilo onon ceston od magistrale put groblja i obratno i evo se sad napokon i to sređije:

A pošto se nalazi u Zadru, ima oni koji govoridu kako je i zebra stranački obojena,jer zna se ko je tamo na vlasti 😀

Zanimljiva villa,bija je i broj telefona,ali ga neču meknit,nego neka se,ko je zainteresiran, potrudi i gugla. E.

E više nije jadno,”popravilo ga je”,ustvari,zaminilo ga je,staro za novo i evo vanka pada kišica i ako se sutra pojavi sunce,eto čarolije kako ju je Cesarić u pismici opisa… To sad izgleda evo ovako: A bilo je ovako: