Najprije je sa Matejuške priko,rive kroza Marmontovu prema Poljudu krenija mladi naraštaj Torcidaši sa maskan priko ust,i sve je izašlo na ponistre,jer se grad orija od pisme,a onda je jednu dvadesetak minuti kasnije sa rive krenilo jednu dvistotinjak Poljaci-Torcidaši koji su došli bodrit našega Ajduka,a kad su oni počeli pivat e to se nije orilo,nego su inkarti počeli sa kuč i zgrad padat,a mora se priznat da su za ovu priliku naučili lipe,prigodne pismice u kojiman se spominja Zagreb i Dinamo,uz nezaobilazne dodatke od ukrasni pridjevi…Kud su ko prolazili sve bi zamuklo i gledalo put nji,a di neče kad su to ka ča je jedan reka “ormeruni od ljudi”,ča oče reč jednu dva metra visoki,a umalo pa toliko i široki,a pri ulazu na stadijon su imali poseban tretman,jer inače, ako sa sebon jemaš ništo ča nesmiš sa otin uč u stadijon, onda to moraš ostavit tote,a kasnije ako nađeš,a oni su to mogli ostavit,spremilo bi se u kesice i za to dobili broj pod kojin se vodi i kad završi utakmica bit če jin vračeno. Neka, miritadu,a ka malo su kilometri prošli za doč dovde.