A lipo,je da nije bila baš igra na koju smo ovi zanji par miseci navikli,ali je na kraju bitan rezultat od dva jedan s kojin je Ajduk pobijedija i to je sve ča ču o utaknici napisat,a sve je počelo minuton šutnje preminuliman članoviman,nakon čega je počela utakmica,a snjon i koreografija Torcide koja sutra slavi svoj sedandeset i četvrti rođendan,a kad se mislilo da je sa koreografijon to,to,e onda su se opet oni veliki komadi karte u razniman bojan počeli razmicat i sad je to bila sasvin druga slika sa natpison,”OTAC ULICA MAJKA TORCIDA”,uz jake detonacije topovski udari i pismu “Moj život je kockanje”,e i kako je vrime odmicalo na terenu baš nije bilo bajno,zbog čega je publika beštimala,reka san da neču o utaknici,e a onda je u sedandeset i četvrtoj minuti Torcida opet učinila jednu lipu koreografiju,ovi put sa dimniman efektiman u plavoj i crvenoj koluri i bljeskalican,a taman u to vrime ka dar Torcidi,Ajduk je da svoj drugi gol,tako da je euforija bila…,a ne mogu ja sad to ričiman opisat,jerbo su to oni momenti kad tribaš bit tot i oto doživit,a pala je i pisma Sretan nam rođendan…Eto.

I kako je završila utaknica igrači su pozdravili navijače,pivalo se Večeras je naša fešta,a Ivan Rakitić je,kad je vidija natpis u jednoga diteta Ivane može dres?,potrča prema dičinjoj tribini,skinija majicu i bacija malomen,a ovi od sriče nije zna di če sa sebon…