A proslava je bila u subotu na utaknici Ajduka i Slavena Belupa na kojoj je oni drugi Ajdukov gol bija ništo ča još nisan vidija,najpri su oni napali nas,a oni naš vratar isto ka da je zaboravija zašto je tote,pa je bija malo daleko od svoga “radnoga mista” branke,a kad je vidija da balun gre prema njoj, zatrča se i jedva nikako čudno zavrnjenon rukon, uspija izbit balun kojega su svi več vidili u branci,a onda su naši krenili u protunapad,a na njiovoj branci isti scenarij ka ča je pri koju minutu bija u nas,samo ča smo mi eto jemali malo više sriče,a oni nesriče pa njijov vratar to nikako nije uspija uvatit.

A sa sjeveroistoka se orilo da je cili Poljud ozvanja,najpri su vikali prema sjeverozapadu da jin se približi,pa onda su se svi okrenili prema istoku i od njega isto tražili da se približi i onda je krenila pisma sritan nan rođendan…
Razvili su puste natpise,na vrju ispisali Torcida,a u sredinu razvili šezdeset devetku,mavali zastavican,užgali bengalke i dimne bonbe,a bilo je i nikoliko topovski udari…a kad bi iša to opisat kako je bilo,onda mogu samo reč, da je bilo baš lipo bit dijal otega momenta.