Ni ovu godinu proslava Svetoga Duje nije bila onakva na kakvu smo navikli,nije bilo onega šušura po gradu,niti je bilo banci sa kojekakviman drangulijan,je jedino na jedno misto bilo oni drveni leptiri ča klapadu i vrijače,ni procesije, ni mise na Rivi nije bilo,tunbule isto tako,ali je zato bila misa u Svetoga Duje,pandemijska,sa samo trideset prisutni,grad je okičen zastavicaman,a kandelabre u Mramontovoj krasi cviče,ali,tradicionalna lutrija na peškariji je bila,pa se za tiket koji je košta dvadeset kuun moglo dobit lipi bokuni,a prva nagrada je bila trinajst kili oborite mišance,druga nagrada je bila grdobina od osan kili,a treča nagrada je bila obotnica od pet kili,ali naravno,za oto dobit,samo te tribalo izvuč,e i onda je zamisto uživo, večeras na televiziju piva Điboni,a koncert su pri par daan učinili gori na prvu vidilicu,a posli tega koncerta,točnije u devet ipo bija je i lipi vatromet,ne na televiziju,več uživo, sa kojin se ovogodišnja pandemijska fešta o Svetoga Duje začinila,an pače,zaboravija san,jučera je bila i svečana sjednica koja se dogodila u kazalištu di su se po običaju, oniman najzaslužnijiman podilile nagrade,a na kojoj je bija prisutan i presjednik Milanović kojega su novinari,iako je bilo vruče,čekali ka ozebal sunce i naravno,odma su počeli „ bonbardirat“ sa pitanjiman,a pitanja su po običaju bila vrlo provokativna,a odgovori su ih u stopu pratili,kako ono ide,kakva pitanja,takvi i odgovori,a sve se to proteglo lipi trideset i pet minuti,a ča bi bilo da nisu bili na onemu zvizdanu,več lipo u kojoj ladovini,uz neko pičence,trajalo bi bar tri-četiri ure…

Eto,neču više duljit,a moga bi,pogotovo o ovomen zanjemu ča san pisa,da je nastavit do sutra nebi ferma,a zabavljadu oni nas lipo,a da se možda, dokle se nji dva prepiredu,ne valja čako iza brda,ča zasad ne vidimo,a možda nas lipo iznenadi…?