Jučera je ulican Splita,kroza stadijon,Marjan i rivon trčalo okolo iljadu ipo sudionika Spliskoga polumaratona koji su bez puno muke istrčali dvadeset i jedan kilometar. E sad, mogu razumit da su početak toga maratona trčali sa smješkon na ustiman,mogu eto razumit da jin je i tamo po sredini otega maratona-na Poljudskomen stadijonu ostalo još ništo energije za smijat se,ali ne mogu razumit da jin i kad su došli doli na rivu, na cilj,smješak nije salazija sa lica?
A neka,najvažnije je da su oni zadovoljni sa ostvarenin,a ka ča se moglo vidit odma na početku,bilo je oni ča su sami sebi zadali prolazno vrime dolaska na cilj i to napisali na balune ča su ji sa sebon nosili,a i nije jin baš bilo priša, pa je puno nji kad su došli na stadijon dali sebi malo oduška za učinit selfije,a ovi jedan ča je trča kad je prolazija kraj fotoaparati počeja je vikat,uvatite skupa sa menon oni Hajdukov grb na tribinan,a ovi drugi je molija da ga sa grbon ne vatadu,pa su padali i ostrugana lica nastavljali,ima i oni koji su i na hitnu tribali,a ovi jedan je cili oti đir od dvadeset i jednoga kilometra sa štakan protrča.Uglavnon,jedan puno lipi događaj koji je zračija pozitivon.
Nevjerojatan mi je ovi sa štakama ka i oni šta su trčali a prišli su sedandesetu godinu života.
Ma daj mi pechina reci kako nikidan nisi ništa napisa kad je Domagoj na judo natjecanju u Španjolskoj dobija zlatnu medalju?
Kako nisan ništa napisa? a lipo dok se na druga mista slavalo podatke i slike meni nije niko ništa da,a zanimljivo je to da te se sa jedne bande ne doživljava,a onda kad o nečemu ništo ne napišeš onda si vaki i naki. Reče koko da san moga bija skinit sa kojega drugoga mista i meknit vamo,ali ja tako ne radin. Sičan se tamo nika ekipa iz Gomilice dobila je na nikomen malonogometnomen turniru i oni se nisu smirili dok nisu došli do mene i poslali priko desete osobe koja je slike i beside proslijedila meni,a tako se moglo i ovi put znadu me pa su me mogli fermat,a i broj mobitela mi je u inpresumu. Domagoja znan otkako je bija “ovolicki”skupa je sa mojim cili vrtič i Osnovnu proša i nije bilo nikakvoga drugoga razloga do ovoga šta san napisa da to ne stavin.