Danas je u spliskomen kinu Central koji radi još tamo od 1939 godine održana zanja kino predstava.
Ne moremo se ne sitit ondašnjega vrimena i stajanja u redu za uvatit kartu,kupovanja karat od šverceri,jer kad bi bija koji dobri film do karte nikako nisi moga doč jerbo bi večinu pokupovali šverceri koji bi ji dalje po duplo,a i troduplo prodavali,pa onda picavanja uri u školi za da bi moga poč u kino na matineju…
Reče koko vidi, evo opet oni nostalgičari.I za čin sad žalidu? za kinon,neka su i tamo u fili stajali,a vidi sad, lipo dođeš pet minuti pri kina i čeka te karta koju si rezervira priko konpjutera,ajpeda,tableta,oli mobitela,a onda si se vanka triba u fili smrzavat kad bi puvala bura,stat mokar kad je padala kiša,krabija se na zvizdanu kad je bilo vruče… E, je, sve je to tako,ali to se ne more objasnit koji su oto bili gušti,to se tribalo doživit. I eto,niko se otega sitija,i baš danas na zadnji dan rada kina Central organizira da se učine zanja,oproštajna fila koja se ovjekovječila i siguro če neko nekad napravit izložbu o slik kako je to bilo jednon davno kad je…

I eto, malo po malo vrime čini svoje,je se Central nije da i tehnički je pratija digitalne novitade ča se tona i slike tiče,ma se sve nikako okrenilo. Grad je posta pust,sve se događa u trgovačkiman centriman,sve ono ča je bilo okolo nas pomalo nestaje i stvaradu se nike nove navike i nazovimo vrijednosti, po kojiman bi se ka ono tribali ravnat,a ako se greš oduprit,ča oče reč ne daš se uvalit u otu škvaru onda te očedu prikazat ka nikoga čudaka,a ustvari,kad se malo bolje pogleda more se vidit da se sve pokušaje postavit na način…
Ma čega san se ja sad ovde uvatija objašnjavat? To je tako kako je i nima se o tomen šta pričat i gotovo!E.

A ovako je to bilo večeras isprid ulaza u sada več bivše kino Central.