Zanimljiv je podatak koliko se baci plastike od izgoreni lanpijuni  u Hrvaskoj u ove dane okolo Svi Sveti i Mrtvoga dana,došli su do cifre od dvadeset iljad toon,alo,dvadeset iljad toon.

A kako je došlo do toga da se ovde u nas užižedu oti lanpijuni,a lipo,ka i sve ostalo ča je došlo.

Pa ji jema oni veliki,oni mali,pa u sviman koluran,prodavali su se najpri pojedinačno,a pa su se onda sitili i jema par godin pa ji pakiradu po više komadi,povoljno,a nema veze ča ti svi ne tribadu,kad je povoljno,šteta je ne uzest,a i kad ji več vazmeš,šteta ji je svi ne užgat,pa su tako na pojedina mista grobovi zatrpani od pusti lanpijuni…

A ča se užižalo pri nego ča smo ote lanpijune jemali,a užižale su se one obične šterike,a isto tako bilo je i oni mali šterikic u okrugliman lateniman posudican,a u ote dane bi ljudi i doma za mrtve sviču užižali,tako da bi u čašu napola ulili vode i nadolili ulja,a pa bi mekli držač od šuvora koji bi po vrju pluta i na njega bi se mekla dušica-fitilj kojega bi se zapalilo i svako malo kako bi izgorija,minjalo sa novin,a ulje u čaši nadolivalo…

Eto,tako je to bilo onda,kad smo bili nazadni.

A vako je sad: