Znate onu malu uličicu u Varošu o kojoj ko zna koliko več godin pišen,kako je beton cili ispuca,puna je rup,puna je trave i niko je se ne siti pokosit,e pa su u sridu nakon duuugoo dugo vrimena oto trave napokon pokosili,a onda su oni šta tamo stojidu vidivši da nakon košenja nikoga nima za pokupit,uzeli grablje u ruke i sami to pokupili,a reče koko,ma ča su oni tribali,sigurno su ovi ča su kosili, to mislili i pokupit,a dobro,recimo da je tako,a zašto onda i danas u petak ota trava stoji na jarpi di su je ovi vridni ljudi ostavili.

Inače o ovoj uličici se raspravljalo i u prošle četiri godine Mjesnoga odbora,predstavnik od stanari je bija i na sjednici MO-a i iznija problem,u ovomen novomen sazivu MO-a san ponovo govorija o ovome problemu,evo npr. sjednicu smo imali jedanajesti petoga,a tek su sedmi šestoga travu pokosili,a o betoniranju iste nečemo ni spominjat.
Zar nije žalosno da ljudi tribadu pisat peticije,a ne tražidu puno, samo da se ovo uličice dovede u red,tj. da se redovito kosi trava i betonira,da ne iskričedu gnjate ili nedaj Bože koko šundra nogu?

dav