Pričali su mi,a ja ka nevirni Toma iša to i sam vidit da nedijon ujutro ne moreš o straja proč kroza Gaj jerbo sa svi stran tučedu iz razni naoružanji. I eto na i mene gori. Ostavija san auto na Ploče i ajde uzgor. Iša san okolo kole tamo di se prolazi autan i svako malo pucanj vamo,pucanj tamo,pucaju sa svi stran,a ja svaki put učinen tik, ono slegnen se ka da če me to spasit i moran priznat da nije baš ugodno. Neznan ča se u ovo doba godine lovi,ali fazani letidu na sve bande,i to nisko letidu,a lovac ako ga prati nišanon opalit če kad mu se čini da je najbolje za pogodit ga,a u tome momentu očeli se ko potrefit je čista lutrija,ali se događa. Svidoci smo da se lovci i to iz grupe između sebe znadu upucat neka se dogovoridu i znadu di če ko i kako če se kretat,a sad zamisli biciklistu koji je kroza Gaj sve više jerbo smo otkriče ča se tiče brdski staz ili šetači koji kroz Kozjak ima čudo i nema di ji nima i nečedu se zavuč tako da je situacija vrlo ozbiljna i triba dobro razmislit kako to sve uskladit da ne bude kasnije: “Kako se ovo moglo dogodit”.
Lovci imadu potribu za lovom,a isto tako i ostali imadu potribu za prošetat se prirodon,planinarit trčat ili ka ča vidimo ovega na slici učinit đir na biciklu.