Ajme ljudi kad bi one klupe doli na našu Rivu napisale koju bilježnicu sabrani djel bila bi to najčitanija literatura od doba kad se je počelo “tipkat” na bokun stine pa sve do današnje digitalizacije. Ovi put se je razglabalo o onin kontejneriman šta su na rivu tik uz more na mistiman di je označeno za aute parkirat. Ka prvo svi se sičamo daan kad si svako malo moga po selu vidit kako se kontejneri turadu sa jednoga na drugi kraj nike određene ulice jerbo ji je svako tura ča dalje od svoje kuče do nike druge kuče,e i kad se napokon to sve skupa smirilo i kontejneri su dobili svoja stalna prebivališta oni kontejneri doli na rivi di su sinjali za aute parkirat se cilo vrime primištadu,e sad malo doli južnije,pa sad sjevernije,e,a od prije par dan sad više nisu uza zid tik do mora, nego su stavljeni na početak crte šta označava misto za parkiranje. Zašto? A zato šta kad su bili uza zid nikako nisi moga doč do kontejnera,niti za meknit u nji smeče,a niti za izvadit iz nji smeče jerbo bi se odisprid uvik niko važan parkira. Jeman ja i sliku od oni ča su tako parkirali,ali eto neču je sad ovod meknit jerbo če opet po meni da ga ja mrzin,a ja to bidan nikako ne razumin,nisan mu ja tot auto meka nego on,ja san ga samo slika (možda če se sitit bilo je to onu večer kad se otvarala izložba od Kaštelanski umjetnikov). Bilo kako bilo sad kontejneri stojid tik uza zanju crtu od parkirališnoga mista tako da se lipo slobodno more do nji doč.