A biče i u Kaštila,a možda i dalje i naravno,ručni je rad,sad bi ja napisa i ko je napravija,ali,kako su dvojica nji svojatala,ko je zaslužan,ja san,nisi ti nego ja…,pa nebi oba tomen.
I u ovi,skoro če pa i sedandesetak godin izdržala je bome puno bur i nevrimen,je da jon fali koje pero,ali još uvik je tote,na vjetrometini,stoji ponosno, prkosi i neda se.
Za one koji neznadu u prostoru današnje knjižnice skupili bi se ljudi i gledali televiziju,jerbo se onda na prste od jedne ruke po selu moglo izbrojit koliko je televizij bilo,pa se još tote sluša i radijo,bila je i čitaonica dnevne štanpe,a naveliko se igralo i na šah…