Nikidan san pisa oba onemu malomen osušenomen stabalcu kojega su posadili lani u jedanajesti misec,na misto di su mislili meknit ono polupodzemnoga kontejnera,a jema dva dana kako ga je izvadilo i na njegovo misto posadilo novo stabalce,ali ka ča znamo,sve ono ča se prisađije triba dosta vode za da se primi,a pogotovo sad kad su tenperature u ladu,evo govoridu da je danas 27 stupnjev,a malopri kad san proša okolo njega je bilo sve suvo i je, vidilo me sa kanton kojon san nalija okolo stabalca vode,a iša san u ono ludo vrime,računan nedilja je dvi ure,svi su na obidu,pa me neče niko ni vidit,ma zaludu,u ovo selo u svako doba dana i noči niko vreba,a pa me tako išlo slikat sa oton kanton kako zalijen,a ja otomen dobacija,da umisto slikavanja radije i on koji put vako zalije,jerbo je to jedini način da se ovo stabalce pri ovakviman tenperaturan primi,a i svi vi ostali koji ovo pročitate,sitite se kad prođete kraj ovega stabalca,pa mu turnite čako vode,je li svako po čašu,nemojmo dopustit da se osuši ka i ono pri njega,a ono da se to osušilo zbog toga jerbo je tote more,ne stoji,jerbo bi se po tomen i ona ostala ča su pri posađena isto osušila,e.