Kad mi je sin bija mali zva ga je tilu lilu jer je ima jednu specifičnu melodiju koja se mogla prilično daleko čut,tako da bi dica jemala vrimena za gratat babu,dida,oca mater…,pa kad bi dobili pineze,nestrpljivo čekali da se oti kamijoncin zaustavi kraj nji da bi mogli izabrat voljeni sladoled.

E,a ovoga svega san se sitija kad san ovo lito bija u jednomen primorskome mistu i najpri čuja,pa onda nakon dugo vrimena opet i vidija oti kamijoncin kojega dica i dan danas sa nestrpljenjen čekadu.