Neznan,ustvari znan koju bi rič umisto ove gori u naslovu meka,ali eto, uspija san sam sebe nikako zaustavit i bit pristojan,a bilo bi najbolje da se ovoga danas i nisan uvatija pisat jerbo san jidan i to puno jidan,ali ne mogu izdurat od kako san bija u Split-točnije u Veli Varoš i vidija spomen ploču ča su je Velovarošani mekli za poginule borce koji su u Domovinski rat krenili iz Spliskoga Varoša u koji se više nikad nisu vratili.I to nima puno texta,a sve je rečeno:“OTIŠLI STE IZ VELOGA VAROŠA PROŠLI HRVATSKOM I POGINULI ZA NAŠU SLOBODU” (pa je onda napisano sedan imen poginuli)
i u dnu ploče opet text:“OVAJ SPOMEN NEKA VAM JE UMJESTO POVRATKA U VELI VAROŠ BOG VAM DAO MIR U ZEMLJI HRVATSKOJ – PUČANI VELOGA VAROŠA – SPLIT 1997.

Kad san ovo vidija nisan moga ne zapitat se,a zašto do sad u Sučurac spomen ploča o kojoj se govori ima okolo pet ipo,a biče i šest godin ni do dana danas u 2015 godini nije realizirana,a ka ča morete vidit na ovoj ploči iz Spliskoga Varoša je 1997 godina,dvi godine posli Oluje.I da ja sad ovde ne pišen,jer bi počeja sve od početka nabrajat,a pojedinciman to baš i nebi bilo drago,onda ču kopy paste ono šta san pri par miseci o tomen pisa kad san sa Željanon Jurlinon učinija intervjujič prid izbore za Mjesni odbor di san ga pita da zašto se on opet gre kandidirat.

I ovako je to bilo:“Slušaj ti mene,još mi nisi reka razlog zašto si se opet kandidira za viječnika MO-a?
Prilomilo me je na zadnjemu sastanku MO-a kad san pita di je u Gradu zapelo sa spomenikon poginuliman braniteljiman iz našega mista,a to je priča koja traje okolo pet ipo godin i sramota je da cilo vrime ništo zapinje,a niko nezna objasnit šta,nego je cilo vrime sve u nekoj apstrakciji,a ja ka dragovoljac Domovinskoga rata ovi projekat kojega san pridložija,a MO Sučurca s prijedlogon krenija prema gradu jednostavno želin dovest do kraja jer je tužno da neko cilo vrime ništo šta niko ne more objasnit šta i ko pronalazi ka prepreku da petorica poginulih branitelja iz našega sela dobiju spomen obilježje koje kad s ljudiman uđen u priču puno nji ne zna svih ni nabrojit,a dali su ono šta jin je najvridnije,svoj život za slobodu Domovine. E i zato san se odlučija za još jednu golgotu od četiri godine.”

I na kraju moran dodat da mi je jedan put u priči Jurlin reka da oti spomenik ništa ne bi košta jer su ljudi voljni donirat šta triba,ali samo triba nač malo dobre volje i to sve izrealizirat,a ovde ni oko mista di če bit nema dogovora. ALI,ima bit da,ipak se kreče,a ja van sad ovde neču ništa govorit jer nebi bilo u redu da to čujete od mene,kad bude zrilo onda čemo mi opet malo popričat sa Željanon koji ovu priču cilo vrime vuče,neka mu svako malo trevi nika uzbrdica, diko i sa preponaman,ali on iako je teško i dalje vuče i …