Cilo vrime mi je ona moja govorila da smo mogli poč na Bebekov koncerat,a ja san se nečka,oču-neču,a ča ja znan,iša bi,pa onda nebi iša,kad jedan dan zvoni njoj mobitel,zovedu prijatelji iz Slovenije,vidin ja klima ona glavon,čujen je kako govori,aha,dobro,di,kad,u koju uru… E i kad je poklopila slušalicu,govori ona meni,e sad nima očeš-nečeš,zvala je Nataša,dolazidu u subotu na koncerat i to ti je to,astiii,sad moran poč trčat karte vazest,a ne…