Danas popodne u osamnajst uri i trideset i osan minuti nastupilo je lito. A reče koko je lito,red sunca,red oblakov i eto odma se uvati sivat i grmit i počme padat kiša,nezna normalno,nego pari ka da če se nebo na zemlju srušit,pa je nikidan more bilo dvajstičetiri,a danas je dvajstijedan,puše bura i ono ča uđe u more kad izađe vanka brzo se umota u šugaman jerbo mu se dlake nakostrešidu pa paridu ka ona čelična četka ča se sa njon ruzina grata,a šta češ, ljudi su uplatili litovanje,došli su ko zna od kud i triba učinit posal za koji su tot,e,a onda jema oni ča ji žalidu,a bidni ljudi platili su za doč ovde i sad jin je učinilo grubo vrime,asti,a sve u životu je sriča,a zamisli sad da uplatiš sedan dan u Londonu i zamisto magle i kiše učine ti lipo sunčano vrime,a oli bi te ko žalija,a ja bi odma bugnija aparat o pod seja u avijon i vratija se nazad. E.
A to ti je baš ono ča se reče bit sritan,a jema ti izreka da ako ne vidiš Big Ben onda pada kiša,a ako ga slučajno vidiš onda če kiša za deset minuti.

Ali nema veze turisti se ne dadu i hrabro gazidu u more:

Inače,danas je najduži dan u godini,a od sutra več pomalo,ali siguro dan počimlje kalavat. Bljak.