Google
770

I ko je dicu prozva lidličiman? A ko če drugi nego pokondirene tikvurine

Datum:October 1, 2017 10:59 pm
Comments
Komentiraj

Odma mi je pa mrak na oči kad san ovo čuja.

I ja san isto jema iskustva sa otimn tikvurinan kad mi je jedan dan mali,kad je odija u drugi razred plačljivin glason reka,tata molin te bili me u školu vodija sa Punton,a ne sa Fičon,a šta je sad pitan ga,o čemu se radi na jedan put,jer mu je Fičo bija drag,a dica mu se u školu rugadu,aha,rugadu,a koja su oto dica,a ovi,pa oni,an tako,a mater je jednomen odo ti,čuja ja kad smo bili čekali za roditeljski,kupila čizme na onemu najzanjemu sniženju i naravno,nije mogla izdržat do iduče zime pa ji je obula u peti misec na dvajstipet stupnjev vručine,a ovemu drugomen otac je …

A neču tako,kad bi iša na taki način onda bi bija ka i oni,ma gori od nji,ali maloga sad triba nikako smirit,ako ga buden sa Punton vozija,onda su tikvurine pobijedile,pa san onda ja to učinija na drugi način, a jeli,reci ti meni sine koliko si ti Fiič vidija da vozi po selu,a jedino ovoga ča ga ti jemaš,a vidiš ti, otiman ča ti se rugadu je krivo ča ti jemaš Fiču,a oni ga nimadu. I kakvi je bija ishod? Priča je uspila.

E i onda je otoj dici iz vrtiča ča su jin roditelji pokondirene tikve samima palo na pamet smislit rugalicu lidliči. Je moš mislit.

I na kraju evo na priča ča smo ja i ona doživili kad smo tamo 2008 g. išli kupit jelku-bor,je da ste to več čitali,ali pošto se tiče oti pokondireni tikav,valja je ponovit:

” Kako je to bilo jedan put kad smo ja i ona išli kupit bor-jelku
Postavio:adminDatum:December 12, 2013 10:10 am

Evo Van na jedna priča ča san je doživija jedan put kad san kupova bor i dokle je budete čitat doče Van za nasmijat se,ali je u biti vrlo žalosna.

Seli ja i ona moja u fiču jerbo na njemu jeman portapak i gremo ča kupit bor (jelku). Gledamo, privračamo, ovi mali, ovi veliki, oni bucmast, ovi tanak i napokon nakon jenu po ure našli smo ga to je ti i gotovo, još samo triba utvrdit cifru, koliko pinez triba za nj dat jerbo po cinan paridu ka da su zlatni, a ne srebrni. E i zovemo mi ovega ča prodaje da neka nan „bugne“ cijenu, i doša ovi i baš ono junački buga ti on nama cifru. Gledamo mi njega, gleda on nas, govori ona moja, a jeli more to šta niže? A gleda opet on nas, pa priko oka ono fiče ča smo sa njin došli pa govori, znate gospođo ovo van je srebrena jela (to mi ka neznamo)ova jela nije za vas, za dva dana če doč ona obična jelka, ča oče reč(ona ča jon iglice ni do šilveštrova ne moredu izdurat) pa morete onda doč, cijena je više nego pristupačna. Gledan ja njega mislin se ča bi mu reka, kad ova moja taman da če ga „poslat“, u zanji momenat san je povuka za rukav, ajmo ča aj.

E tot san falija samo tako, sad je meni u auto napunila glavu, bila mi je ka balun. Ma jesi vidija ča nan je reka? on če meni da ovod nima za me bora, otvara vrata da ga gre „opizdit“, di češ, sriča da je ispala kvaka kako je lagano vrata zatvorila tako da dokle je namistila ja san se več bija uputija. On če meni da zame nima bora, truč, trač ( ovo truč trač je cenzura zamisto onega ča je izgovorila) sve do doma nije jezika uvukla, a dok je ona „pričala“ ja san počeja smišljat kako onemu vratit.
Eto ti mene sutra dan nako malo uvečer da me ne pripozna, sad san doša sa suzukijen, obuka se ka da gren na prijem kod Josipoviča, a ne ka nikidan u staru robu, jerbo san se jedan put bija osmolija, a reka je Điboni drugi put ču pametnije. Bila su dvojica, a ja san čeka „facu“ dokle ne opremi mušteriju, i eto ga dobra večer gospodine, kako van mogu pomoč on če meni, a triba mi jedan bor nako veči ali da nije baš puno veliki, malo bucmast, ali ne puno širok, bilo bi dobro da je gušči itd. Dugo je on to privrača, a ja san samo govorija, ne ovoga, ne onoga a on se čudi da kako od nji dvista meni nijedan nevaja i kad san smatra da san mu vratija,onda san mu reka da san ja oni od jučera sa fičon za kojega ovde po njegovima besidan nima bora, pa neznan zašto bi ga danas bilo? Da neka iden, ajde i ti u puta pet, okrenija san se i iša ča. Znan da nije u redu ovo ča san mu napravija, ali jučer kad mi je reka da za me nima ovod bora bilo mi je nikako teško, osječa san se nikako jadno, omalovaženo, a mogu zamislit kako je onima ča stvarno ne moredu ,a tili bi za dicu učinit sve najbolje, i onda naletidu na vakoga idiota. Oče li mu ovo bit lekcija ne znan, dogodine bi moga opet malo do njega svratit.

E i onda mi je nji par na ovu priču uzvratilo da ko mi je kriv, oni su lipo jema par godin vazeli umjetni bor i više nimadu takvi problemi ka ča je poč birat, ili kojin slučajen jemat išporkanu kuču od borovi iglic. Jo ča smo sad na jedan put svi postali fini, i petnajestak dan bor u kuči jemat nan je postalo teško, boji je oni o plastike, samo neznan jeli jin ga teško svaku godinu nanovo kitit, pa bi jin ja da ideju da neka lipo na njega montiradu kola tako da ga moredu onako okičenoga turnit do garaže oli konobe i meknedu u koji kantun i pokriju ga do druge godine kad opet dođe vrime za nj, ako ji u međuvrimenu ne štufa i guranje otega bora.

Tako mi je jedan put kad san vodija pasa u šetnju ovi jedan doša ajme lipe beštije,
da bi volija i on jemat takoga, ali da se jema okolo nji puno zaje.avat pa je odusta odo toga, a to je jedan od oni sa plastičnin boron, pa san mu reka, a znaš ča najbolje da vazmeš jednoga plastičnoga pasa lipo di ga ostaviš tot češ ga nač,
neče ti bit okolo ni dlak ni govan, neš ga tribat ni šetat niti mu davat jist niti pit, i ča je najvažnije kad ideš na godišnji odmor neš se tribat brigat di češ sa njin. Iako ovo zanje puno nji rješaje na način da ga pusti na cestu neka se sam snalazi. Jedva da san uletija u drugu temu, gren ča jerbo se neču moč fermat ča mi je sve sad počelo na pamet padat.

Ovo gori napisano je staro ima jednu,a biče pet godin i dan danas kad se sitin toga dođe mi za promislit kako je onima koji stvarno nimadu,a u ove dane očedu dici priuštit da i njima budedu to lipi i ugodni blagdani. Pustite sad priče i floskule kako je to samo ono materijalno,jerbo da je bitno ono duhovno.”

Ispeci pa reci:

4 Comments add one

  1. ja mislim says:

    super mi je sta je javnost doslovce zgazila idejne vodje koji su dicu nazvali lidlicima

  2. LiliHip says:

    Ja ću Vam reći kojim ljudima tako nešto može pasti na pamet. Onima koji su u mladosti sanjali o svjetlima neona i asfaltu.

  3. miritan i ja sta rec says:

    Odlicna prica sa jelkom
    Tako triba sa njima!

  4. mudrajko says:

    “Gospoda” koja su do jučer hodala u opankama sada bi htjeli postavljati pravila?
    Hoće ako im se to dopusti.

Komentiraj