I dok su se tonovi s klavira nošeni laganim povjetarcem širili bespučiman Mosora,uz kulise nebeskoga svoda kojega je obasjavala mliječna staza i suze svetoga Lovre, koje su tekle u potociman,publika je bila…
Ma nečemo tako,ajmo mi po našu.
U ovi prošli četvrtak gori na Mosoru,mikro lokacija zvjezdarnica,na nadmorskoj visini od jednu sedansto metri dogodila se,pa može se slobodno reč jedna čarolija koju se ričiman ne more opisat,več ste je morali doživit.
Svjeski poznati klaviristi Vasil Hađimanov i Bojan Zulfikarpašić na maloprispomenutoj lokaciji učinili su jedan puno lipi đez koncerat na kojemu su od klaviri učinili to da je u pojediniman momentima zvučalo ka da ji prati cila filharmonija,jerbo su klavire koristili i ka udaraljke,bubnjeve,svirali po žican,da je parilo ka da ji u pozadini prati harfa,a malo kasnije i električna gitara,čeka san samo da od ono klaviri koje su rasturali i iz nji izvlačili ono nemoguče, počme izlazit ton od saksafona,oli klarineta,znan,znan, da su to puhački instrumenti,ali kad isprid sebe jemaš dva „meštra“od zanata,onda se moreš svemu nadat.
Tako je to bilo da u pojediniman momentiman nisi moga razlučit je li oto san oli java,ako je san onda se nadaš da te niko neče probudit,več da češ do u beskonačnosti u njemu guštat,a kad su se u jednomen momentu udunila svitla i „meštri“ napravili jedan veliki „klavirski kaos“od par minuti trajanja,parilo je tako nestvarno,da si mislija kako te ispalilo u tamo niku dimenziju,koja nima veze sa ovozemaljskin životon.
E,a to sve i to besplatno,samo je tribalo gori doč,(a bilo je jednu “milijun” svita,a aut,ka u nedilju popodne na potezu od Omiša do Splita kad se kupači uputidu sa mora prema doma) omogučila je Udruga Cochlea i Vedrana Jerić Miloš,poznata ultramaratonka koja trče po stotinjak kilometri,u Istri je istrčala „100 milja Istre“ i to za 46 uri i 21 minutu,a ova ideja o koncertu na Mosoru pala joj je napamet trčeči kroza Francuski dijal Alpi na čijiman se proplanciman održajedu ovakvi koncerti do koji se klaviri pribacadu helikopteriman …
Ovo je bilo nešto fenomenalno.
Kad je već bilo mukte koliko vas je bilo mogli ste im bar međuruke do podnožja pribacit klavire. 😀
Da vidite samo kako moja baka rastura glasovire.
Poslije njene svirke stolari imaju i po nekoliko dana posla.